Treći dan iskrcavanja. Nova priča, zemlja, ljudi. Brzo se sve dešava.

Iako, ladja stamena, moćno plovi, imam utisak da se sve sporo dešava, nema stresa, ni ljuljanja. Ali nije tako. Kruzer je kao snažan muškarac, koji pruža sigurnost i snagu, bez suvišnih pokreta i mnogo priče.

Od svih ponudjenih destinacija na ovom krstarenju, nekako nam je Meksiko iz filmova najbliži. Ali, uvek postoji to ali. Očekivanje nekad ne dostigne doživljaj. ..

Nebo je bilo sivo, oblačno, sunce je toplo grejalo, ali se nije videlo… Ovde smo doživeli najveću sparinu. Morali smo se intezivno dehidrirati.

 Kad sme se iskrcali, dočekala nas je je grupa divnih muzičara. Mesto se zove Kozumel. Puno je ljudi. Zanimljivo, koža im je nekako žuća i nekako su više nasmejani. Šetajući gradom, primećujem raznolikost jakih boja, svuda.  Okačene majce, suveniri…

Lutajući gradom, videli smo tezge ispunjene načičkanim simbolima ostrva, sitnih poklona za poneti, i ostalih sitnica. Ali bez obzira na osmehe, ljudi su nekako bili zatvoreni u gostoprimstvu grada. Druga kultura, drugi ljudi, drugačiji. Nasmejani su, ali nekako različito zatvoreni od drugih ostrva. Da li je opet uzrok novac ili mi, stranci kad dodjemo, možda ih nečim uvredimo.

Gde ćemo provesti vreme i kako ćemo potrošiti  dan.

 Plaže nisu divlje i slobodne, nego su u okviru rizorta. Ljudi po ulicama nude svoje usluge taksija i nekih prevara. To se osećalo i u vazduhu. Miris i osećaj – iskoristiće me. Bolje pobeći, gde je bezbedno. Nije stvar u kradji, neće vas prevariti, nego je previše službeno, kao da se ne razumemo. Biramo taksistu, dok se drugi bez poštovanja kolege bezobrazno nude. Idemo u  rizort, na plažu, gde platiš ulaznicu, dobiješ narukvicu, jedeš, piješ, kupaš se.. Nismo baš to očekivali, ali svako ostrvo nova pravila, novi ljudi.

Bilo je baš jako sparno. Svi smo se hladili i nekako preživljavali  tu vrućinu.

Raznolikim voćem, šetnjom plažom.

Slike mora  bile su dobre, ali nekako utisak nedovoljan. Ali i to je strana kruzera, imaš jednu ponudu, par sati..

Ali moram doći i videti Meksiko, ponovo na potpuno drugi način..

Pesak je vreo, sve gori, a sunca nema.  Peče kroz sivilo oblaka, dok vetar duva i pravi posebnu frizuru kosi. Talasi su i struja, ništa od plivanja, samo se možeš rashladiti. Jeli smo raznoliko povrće i voće. Upoznali Kozumel kroz jedan rizort i ulaznicu. Ona uvek pruža ponudjenu uslugu. Probali smo i doživeli parče Meksika, šarenilo boja, ukus pravila, gde se i kako troši novac. Zaninljivo, ako želiš izbor, ovde ga nije bilo. 

Neodustajem, sigurno, ponovo, ali na drugi način upoznaću i doživeti Meksiko. Verujte,  dolazim, ponovo u novi doživljaj ove kulture i ljudi, lepote prirode. Do sledeće nedelje do mlečnih Bahama..

5

post a comment