Moja prva knjiga

Mišel je u gradu ljubavi, svetlosti, vina, glamura i mode. On je riznica umetnosti, tradicije i lepote. Predstavnik s jedne strane buržoazije i prestiža, a s druge, revolucije i buntovništva -nešto kao sama Misel. Drska, a ujedno mila i draga.

Pre samo 50 godina bio je jedno ribarsko selo okruženo pustinjom. Danas je simbol savršene arhitekture… Stakleni neboderi kupaju sunčeve zrake, dok se odsjaj kula preslikava u plavetnilu mora koje ga okružuje. Snaga savršenstva u svemu sto oči vide.

NEW YORK, koja bi ga reč opisala - ostaće za sad prazno polje. Neponovljiv i jedinstven, inspirativan zauvek. Osvaja te, osvajaš ga. Kao ljubavnik koga nikad ne možeš upoznati do kraja, neuhvatljiv, a želis ga sve više i više. Da

Uhvati trenutak…I zavrti se u krugu života, sreće, ljubavi i čarolije. Pusti ga da traje i vrtí se, dok ne stane vrteška snova. A onda poželi želju, i trči… Ostvari je lakim koracima, punim strpljenja i ljubavi…

Evo me u čuvenoj PETOJ AVENIJI, gde je sve veliko i moguće, ako imaš dovoljno…Ja sam samo mali crv, koji bi da zagrize tu veliku jabuku, da osetim ukus. Ređaju se Apple, LUI, Gucci, Armani, Tramp, itd. Svi veliki, a ti

Moraš ga posetiti. videti, osetiti, ako je moguće živeti, bar malo…Kruna i kraljica, monarhija i premijer, organizaciono savršenstvo. Prvi utisak, jednostavno sveje tačno, besprekorno i funkcioniše. Lakoća stizanja svuda. Mesto u metrou, muškarci u odelima, sa patikama, deca sa markerima..Gledaš ih

Svako ima svoju granicu. Granicu pristojnosti, morala, želja, potreba, komfora. Godinama je stalno pomeram. Prvo u oblačenju, uvek idem jedan korak dalje od sebe - da izadjem iz zone sigurnosti. Obući nešto što nisi ti ili uraditi  nesto, u stvari je test, kako ćes se

Duboko sakrivena I zatrpana dnevnom rutinom i tuđom glupošću. Strahom od nepoznatog guramo je  duboko do stanja depresije i anksioznosti. Bežimo od nje, misleći da je bekstvo izvodljivo. Pogledajmo se u ogledalo. Oslobodimo je kao zarobljenu pticu iz  kavezu, koja Vam peva, ne

Jutro, tišina, miris čaja i pokošene trave, ptičice negde u daljni…. Sunce, koje se budi i mazi oblake… Zagrljaj, novi početak, snaga za novi dan. Da bude lepši i lakši od onog juče.. Dobro jutro…

Prvi put dodir neba, vazduha, prostora koji je  iznad nas.  Sad sam deo neba. Osetila sam brzinu i moć prolaznosti trenutka. Letim i krećem se.  Neponovljiv i jedinstven doživljaj… Vetar i brzina, menjaju  oblik mog lica, kao da ga neko žvaće. Ovo je  avantura

Kako je lepo biti slobodan od sebe samog, od želja, moranja i trebanja… Čuti svoje disanje i srce. Sam u slobodi svog bivstvovanja. Oguljen od materjalnog, lažnog i izmišljenog. Biti ono što jesi,  u sopstvenoj spoznaji  koju čini tvoj dah,  treptaj srca

Želi da vidi Monmartr i ceo Pariz na dlanu. Korača uzbrdo, strmim ulicama. Pogled se pruža na ceo grad,  a telefon ne hvata prizor. Duboko diše, zaustavlja dah. Trenutak  da ostane u njoj, i živi - bar na kratko. Ćuti i srećna

Obavezno, morate  pogledati predstavu MULEN Ruža,  baleta i mjuzikla.  Nešto jedinstveno i neponovljivo. Sam prizor, vetrenjače, crvena boja, zabranjeno snimanje, posebne toalete, ostavlja utisak  glamura i večnosti koje Mulen Ruž predstavlja već decenijama. Zabrane snimanja  daju dodatnu čaroliju i magiju ovome baletu

U kasnim satima, u misaonom razgovoru sa sobom i svojom dušom pitam nas: Šta je smisao svega ? Iznova I iznova… Čemu sve ovo ? Duboka tišina….Dramska pauza. Negde iz nekog sakrivenog dela glave, čuje se misao koja ide.. Neko nam je život dao, da ga

Sunce, zemlja, nebo, mir i tišina.. Nepregledno prostranstvo pogledom nemerljivo. Brzina vetra sa brzinom skija, udar sunca  mešaju se po mome licu, dok sloboda obuzima prostranstvo…. Juriš stazom, dok vetar juri tebe, a sunce obasjava dolinu koju osvajaš.. Dok postajemo jedno, mešamo se priroda i

Neko nam je život dao da ga živimo najbolje što možemo. Žrtve i trplenje po svaku cenu nisu sigurnost za uspeh. Možda, ako ih mudro zaobiđemo, postignemo mnogo veću sreću i  uspeh.. Najbitnije je upoznati sebe i imati mere, -

Venecija - grad ljubavi i uzdaha Kad se zaželite čarolije ljubavi i romantike idite… Svuda u vazduhu oseća se ljubav… Kao da vas vreba da vas ščepa i ubaci u gondolu… Dok vas gondolijer vozi velikim kanalom, žene i muškarci u srednjovekovnim haljinama šetaju

SICILIJA  Grli me i privija u svoje vinograde, maslinjake, pistaće i bademe. Otvara mi nežno i polako dušu. Najveće ostrvo na Mediteranu.. Snaga i moć ostrva ogleda se u pogledu na gore, ka planini, vrhu, vulkanu, Etna, koja ispušta kontinuirani dim i nekako

Grad u kojem je ispisana ljudska istorija, a slobodu vere puška čuva. Energija vekova, susret vera, trepere kroz moje telo. Poklonimo se svetim mestima. Svi smo mi pastiri života vođeni verom u Boga. Dok hodam božijim putevima, pitam se zašto Izrael zovu Svetom zemljom. Na

Čarolija koju oči vide, a reči prenose Pobegnimo koji dan na Kapri. Tako malo, a tako lepo ostrvo Mediterana. Možda i najlepše. Nedaleko od Napulja, a dovoljno blizu za avanturiste i umetničke duše. Svojom posebnošću i pesmom sirena doziva putnike iz čitavog sveta

Hodajuci putem duše, dok me sunce greje, a kiša lišća pada po meni, tražim znak. Dokaz dugogodišnjeg smisla mog rodjenja. Na toj stazi srela sam sreću, koja mi je upalila večno svetlo u srcu ljubavi. Kraj i početak su počeli spoznajom sopstvene

Put do Positana počeo je brzim vozom iz Rima do Napulja, a onda kreće avantura. Zona komfora je ostala u vozu. Prvi put u Napulju. Kažu ili ti se svidi ili ne. Ostavljamo kofere Mišel i ja u sobi odličnog

Kako ćuti  tišina.. Moć reči i misli u glavi. Šta sve možemo težinom reči… Gde nas mogu odvesti misli. Ćuti..

/ Mi jaki i Vi slabi na putu životne borbe. Vi ćete ostati u blatu u vašoj močvari poroka i destrukcije… Mi ostali moramo dalje, život nas čeka, pun borbe i iskušenja. Put je dug i neprohodan.. Izvadimo ljubav i mudrost, iz korica života. Stegnite hrabrost,

Dok ispijamo šampanjac okruženi LV torbama U večnom gradu ispred fontane želja, sve je moguće. Čarolija osmeha, želja da mu se vratiš i more ljudi oko tebe sa istim ciljem. Gmižemo po trgovima, bez nervoze i stresa, nasmejani i srećni što

Budi hrabar, kaži NE Gde je granica? Kojim redosledom biste rekli?  Oprosti, Izvini, Hvala… — Oprosti mi za sve učinjeno i neučinjeno. — Izvini  za sve što nisam, a mogla sam. Na rečima teškim, i onim prećutenim

Lisabon je po svemu poseban grad. Svojom autentičnošću ne koketira i ne kopira. Poput svetionika, stamen stoji na najzapadnijoj  i natoplijoj tački starog kontinenta. Gleda u okean. Proteže se na sedam brda, dok kroz njega protiče najduža reka iberijskog poluostrva Tejo

Kreativno pero duše piše što mu misli zbore. Budi svoja i ničija, postavi granice. Balans sa sobom i svojim mirom. Širim ruke i grlim prirodu, dok sunce toplo greje. Meditiram, svoju prisutnost trenutka. Svesnost trajanja budnosti trenutka, dok tišina i mir

Putujući svetom u traženju slike i doživljaja trenutka, na razglednici Kofera misli sasvim slučajno, a u slučajnost ne verujem, već u sinhronicitet, desio se Milano - centar mode, fudbala automobila, umetnosti i arhitekture. Po prvi put, na insistiranje  drugih, vikend me

Istina,ne koketira,nema zamenu,ne nosi masku,nije na prodaju..Kad udara, seče i boli,otpušta, daje nihilizam, spokoj i mir.Na početku je teško, na kraju laka i nezamenljiva.. Živeli!

Duša se izgubi u tirkiznom plavetnilu mora, sunca i neba, očarana belim odelima, šeširima i gospodom. Moja inspiracija,  dugo željeno putovanje - Nica, Kan, Monte Karlo i Sent Trope. Želje nekako želim dovoljno dugo i onda se potrudim i ostvarim ih. Tihuju

Ako se probudiš,  Život je igra reči, trenutaka.  Za čas peščanik je iscureo. Krug je prošao.  Dzuboks je stao.  Čeka novi novčić i želju, šta da svira.  Iznova ide muzika, isti dan, isti život,  ako se ne probudiš..

Da li i bogati plaču i imaju želje neostvarene… Ovde žive bogati i odabrani. Po kom modelu, ne znam.. Novac nije dovoljan, svi ga imaju. Ferari, porše - svi ga imaju. Prestiž, ali čega… Bogatstvo bez poreza, da li je tu ključ? Teško je razumeti svet

Život je kofer pun želja. Zamisli želju, duni svećicu i pojedi tortu. Peščanik života kreće.. Da biste živeli, morate uvek nešto želeti i inspirisati svoj put življenja. Želje, snovi su neophodni, kako bi život imao smisao. Ona je energija, koja nas pokrece ka smislu i

Inspiriše me laž. pogrešna maska, loše napravljena, pogrešno vreme i društvo, loše vino. Sve je pogrešno. Grad, vreme, godina… Da li je sve san ili samo laž sadašnjice. Skinimo maske, Budimo goli u istini

Hmmmm, kao mali najlepši kolačić postoji u mom srcu, još iz ranog detinjstva. Nisam tad ni pomišljala da ću ga ikad posetiti. Samo ime mu nosi neku mističnost, skrovište, tamo dole, negde na jugu Francuske. Bilo je to, do 50-ih godina prošlog veka,

Egzibicionista iluzije sa kičicom u ruci stavlja naočare u želji da nadje pravu boju kojom bi danas naslikao svet..

Tango - ples u dvojeples dve duše.Dok muzika svira,jedna vodi, druga prati..Prva,je u telu muškarca,druga u telu žene.Ruke se dodiruju,noge prepliću,dok se tela spajaju..Muzika svira..Duše se preplicću iz zanosa, okreta,i spajaju u jednu..Tango se pleše u dvoje,spojenih tela, otvorenog srca,dok

I tako ide,Udah, izdah,početak i kraj,i sve u krug…Gde je negde bio kraj,sad je novi početak.Koje koga stvorio,izdah, udah,kraj i novi početakI tako ide…

Sunce, zemlja, nebo, mir i tišina.. Nepregledno prostranstvo pogledom nemerljivo. Brzina vetra sa brzinom skija, udar sunca mešaju se po mome licu, dok sloboda obuzima prostranstvo…. Juriš stazom, dok vetar juri tebe, a sunce obasjava dolinu koju osvajaš

Ćaskati sa sobom o sebi.Razgovor sa dušom i slobodom.Najlepši je dok trčiš prostransvom i dodiruješ tlo..Vetar ti mrsi kosu,a sunce miluje dušu..Sloboda i duša,slede tragove srca..Dok u ritmu,duša i srce plešu,i ćaskaju o slobodi..Vetar duva,tišina ćuti,sunce zalazi..

Gde žurimo,a nećemo stići… 🤔Čega nemamo,a trebali smo. Inspiriše me,tvoja nemoć, grč i uspeh.Biti pored tebe,privilegija i robija,uspeh i stres..Opusti se,predaj se,već si pobednik. Koliko ti još treba pobeda,da bi osvojio sebe, svet?Mozeš li ti to uopšte?Pobedniče,ko su u stvari pobednici ičega?Da

Putujući svetom, susretala sam se sa velikim kruzerima. Prateći ih pogledom, jureći ih kolima, stavljajući ih u fotografiju, želela sam i ja da se u njega ukrcam i mašem Vama, koji me gledate, dok ja plovim okeanima. Krstarenje kruzerom hmmm, lepo

U velikom pokretnom čudu, vozimo se. Ništa se ne dešava, samo se pokreće. Sve jebezbedno, svi šetamo, ne padamo. Ovo je super. Sigurni smo. Telo potvrdjuje, glava usvaja.Krećemo u istraživanje ovog, pa ne znam kako bih ga nazvala.Ne vidiš mu

Dok plovimo morem, srećemo druge kruzere i mislim, kako li je njima tamo… Razmišljam, kako li je ljudima što rade… Da li uspevaju da osete trenutak svega ovoga, ili je trka za novcem i nagon preživljavanja, ipak odlučujući. Gledam i posmatram, kako

Živi, želi, bori se!Glavu gore lepotice, pokori i osvoji svet! Dovoljno ih je prošlo da shvatiš da si srećna,voljena, i konačno lepa.. Ne moze se nazad, samo napred,živi, želi bori se.. Glavu gore lepotice,pokori i osvoji svet! Srecan rodjendan!!!Tebi od mene,Zauvek

Treći dan iskrcavanja. Nova priča, zemlja, ljudi. Brzo se sve dešava. Iako, ladja stamena, moćno plovi, imam utisak da se sve sporo dešava, nema stresa, ni ljuljanja. Ali nije tako. Kruzer je kao snažan muškarac, koji pruža sigurnost i snagu, bez

Htela bih ti nešto reći, dok sunce miluje moju kožu, vetar mi zatvara oči, more se praćaka, a talasi u daljini lome okean… Htela bih ti nešto reći, jutro je, miriše kafa i moja koža, vetar sve nosi… Talasi i sunce zvižde. Poljubi me i sve ću ti reći

Šetajući svetom, Lutajući morima, Pustinjama, Upoznajući svet i ljude, Zavolela sam sebe. Prolaznost, Tamo i ovde, Nije ista.

Ništa se ne dešava slučajno… Uzrok i posledica. Početak I kraj. Nečiji i ničiji. Sloboda i sreća. Smisaonost i strpljenje. Duša i srce. Ti i ja.

I tako brod plovi.. Ostrvo po ostrvo, ostaju za nama, utisci se nižu… Pakuju se u sećanja, u kofer misli, koji kad otvorim ona se oslobode,  a srce se ispuni toplim i nežnim emocijama. Iako je već šesti dan, nekako se sve

Vodim vas ovim putopisom na drugi kontinent, u daleki jedan grad, u neko drugo vreme, u Kairo, u Egipat. Najstarija civilizacija i kao dokaz piramide - Keopsova, Mikrenova i Kefrenova, a Sfinga svojom posebnošću lepote ih čuva. Jedno od sedam svetskih

Iskustvo je pravo, ako ga podeliš. Dobar si koliko daješ. Dugo tražeći svoju svrhu i smisao postojanja, dobih odgovor ispred ovog spomenika, dokaz vekova i postojanja drevnih civilizacija. Gledajući u sunce i Keopsovu piramidu, zamagljenog pogleda i uma, dobih po sebi svetlosnu energiju

Tajanstvenost egipatske civilizacije sakrivena u piramidama, ćuvana sfingom. Kao čuvar vekova, civilizacije, nekako moćno, istovremeno gordo gleda nas tiho, ćutljivo, polomljenog nosa.. Iza nje tri piramide složene simetrijom smisla, l suštine arhitekture svetskog čuda.. Kao majka gordo leži u telu lava,

Želim vam nešto napisati i o ovom posebnom narodu. Iskon, nagona za preživljavanjem, na svakom koraku..Kad kročite i blizu predgradja Kaira, srećete se sa materijalnim siromaštvom, sa haosom nesredjenosti, sa uslovima nemogućim za osnovno, normalno življenje..I vidite, siromaštvo života, nemoguće

Da li raj postoji? Ako se pitate da li raj postoji, rekla bih da da, ovde na Maldivima. Pesak beo, more božanstveno. Ceo prizor je vauuu, ostavlja bez daha. Nebo, more, zvuk talasa i ja. Nestvarno je. Živim i delim sa vama prisutnost

Pastirsko polje Svaki čovek u nešto veruje. Neko u ljubav, neko u Boga, neko u novac, univerzum, sebe..Ljubav, vera, nada, trojstvo vere, različitim imenima nazvanim. Snaga moći, pokretač tela, dela uspeha.Glas iznutra mi šapuće: „Reci, napiši, podeli

Moja priča  - BLAGOSLOVENI OGANJ Dugo sumirajući utiske proživljenih trenutaka, pišem vam, sa malom pauzom, o jednom posebnom, najvećem hrišćanskom čudu - Blagoslovenom ognju. Moja duša je iz dubokih odaja zavapila glasom koji nisam mogla da ne čujem - idemo po Sveti

Pobegnimo koji dan negde, daleko od ovog besmisla, gde je sve tako toplo, romantčno i lepo. Ostrvo po svemu posebno, specifično. Lepotom pogleda koji se pruža, arhitekturom prepoznatljivom zauvek, neverovatnim nastankom. Pisaću Vam o Santoriniju

U tišini, smiraju zore, kad sve se ponovo budi, dok svi drugi spavaju. Ptičica peva svoju jutarnju sonatu, travu budi rosa.. Sunce se negde tamo javlja.. Mene gone moje čiste misli, umivene istinom. Vodjene željom iskona, da ih zapišem, kažem, raspršim kao

Vizionar i pisacPutuju svetom,putuju mislima..Stvaraju ideje i dela,autentičnost i svetlost.. Svako svojim putem ide,ruku pod ruku,glava uz glavu,duša uz dušu.. Vizionar se borio da ne bude samo priča,pisac da ne bude autobiograf..Boreći se protiv sveta,onog drugog, rasli su..Jure zvezde, dokaze, potvrde.. Vizionar i

Poželeh - Budi mi inspiracija uspeha,vodilja moje sreće,autentičnost moje duše,i svetlost moga srca..

Krećemo… Direktno, ovaj put iz akcije pišem vam.. Počelo je jet legom, umorom, ali dani počinju i akcija kreće.. Odmaraćemo se u nekom sledećem životu..Evo nas Mišel i ja u Torontu.. U čekanju jednog od najlepših dana za nju i

Strast želje stvara snagu vizije, a onda sve je moguće i sve počinje.. Ovo je priča negde svih nas koji smo kao deca voleli i igrali tenis po ulici, dok još nije bilo toliko kola ni terena..Vežbali smo uz Tv sa

Toliko toga moram da vam pokažem

Dušo moja,Na putu moje sreće, ostvarenja moga sna uvek si tu..Želim da ti se zahvalim na strpljenju i trpeljivosti tebe i mene u istom telu..HVALA.Oprosti mi sve moje pokušaje, ubedjivanja da ljudi mogu biti bolji od onoga što jesu..Teško je

Čarolija raznolikih iskustava obojenih šarenilom duginih boja

Oblaci me zovu u slobodu skoka i dodir.. Tišina jutra i glas prirode.. Sve ćuti, a tiho šapuće.. Okružena planinama, dok ispred mene morsko prostranstvo.Na drugoj strani sunce se radja i podiže mrak sa planina. Upijam lepotu. Uživam u skladu, dok

Bangkok… I kao i uvek, očekivanje i očekivano nemaju nikakvo poklapanje…Volela bih da ubuduće ne očekujem i nemam predrasude, jer one nikada nemaju veze za susretom grada, ljudi, kulture, mesta, kao ni događaja…Moj Bangkok izgleda ovako… Sticajem okolnosti sačekali su me

Dosla sam po tišinu, mir duše moje, da je pronađem i okupam dušom prirode..Odvešću vas na svoju avanturu dodira i jahanja slona. Osećaj neverovatnog spokoja budustičkih hramova, susret sa njihovim monasima… Pa, da krenemo.. Jutro u Bangkoku, predgrađu. Prvo na putu

Danas sam svoja i ničija. Kraljica na svom prestolu.. Danas ću Ja, biti samo Ja.. Kreativno slobodna. Dobrodošli ste u vrt osmeha, želja i radosti.. Prepustite se.. Trenutak kome se vraćam, kao malo dete svojoj lutki, kao sanjar svome snu.. Da li je sve iluzija, da li zaista postojim, ili sam zatočena

Glas iznutra vodio me je. Šaputao je. Vreme je da odeš i obiđeš davno posećeno mesto.. Sećam ga se jasno, velike stene štrčale su iz mora u plićaku, dok je svuda oko njih bilo morsko prostranstvo.. Prvo što moram videti, gde

Hvala, hvala, hvala… Zagrebu, svim divnim ljudima koji su učestvovali i prisustvali mojoj promociji. Bilo je čarobno, nezaboravno. HVALA ❤️

Priča o tajlandskim ostrvima je počela nešto kao glavna junakinja filma Krokodil Dandija. Preletela sam sa 7 aviona,  pet nekih brzih čamaca, gondola, trajekata dok sam stigla po kiši i mačkom sa ogrlicom do prvog ostrva… Sletevši, uzela sam kombi-taksi,

Postoje neke priče ne ispričane, neki gradovi vidjeni, a ne objavljeni, slike uradjene, a ne pokazane..I tako Kofer se jutros otvori i reče Palermo - grad posebne energije različitih pečata istorije vekova, različitih naroda.Putujići ka njemu nizale su se priče

Na oblacima snova, leteći u novu avanturu, Kofer i Mišel lete na Bali.Ostvo Bogova, jedno od 18000 indonežanskih ostrva. Avantura počinje na pirinačnim terasama u tropskim šumama Ubuda i završava se na visokim talasima surfera i belim peščanima plažama Kute.Svi

Dodji i doživi me!Inspiracija duha i tela. Hrana za dušu i srce. Adrenalin koji vapi da ga dodirne talas, a sila prirode nosi i lomi i pokazuje nadmoć. Snaga prirode koja nosi sve pred sobom, a čovek tako mali.Prostransvo belih

Okupana lepotom prirode, u buđenju duše, u prisustvu vode i sunca. Dodir raja.Kad lepota ispuni dušu, a ona poželi da svakog zagrli, poleti, skoči, poseje sreću, radost i mir u svakog od vas..Dodir s dušom. Buđenje, ponovno rađanje onog drugog

Neverovatno nebo nikad vidjenih boja probudilo me je. Kao neka mala devojčica, skočila sam pre 5h i ugledala magiju.. Prozor ne mogu otvoriti više od kipa, provlačim ruku nadajući se da mi neće ispasti telefon sa 7. sprata hotela, ali

Zvuk motora aviona pojačava se i iščekujemo da jako i brzo poleti nebu pod oblake. Vezani čekamo na znak da je pista samo za nas spremna.. Idemo, snažno i opisujem vam trenutak svesnosti. Vi i ja u istom avionu.. Tu