Hmmmm, kao mali najlepši kolačić postoji u mom srcu, još iz ranog detinjstva.

Nisam tad ni pomišljala da ću ga ikad posetiti.

Samo ime mu nosi neku mističnost, skrovište, tamo dole, negde na jugu Francuske.

Bilo je to, do 50-ih godina prošlog veka, jedno malo ribarsko selo. A onda se pojavila fatalna Brižid Bardo i njegova zabačenost i skrivenost prestaju i on postaje mesto za sam krem de la krem svih svetskih hedonista.

Na putu do Sen Tropea, najlepšeg mondenskog mesta na jugu Francuske, prolazile smo pored divnih prirodnih zelenih polja. Nikad nisam videla više profesionalnih biciklista, koji vežbaju za svoj Tur. Kružni tokovi ukrašeni cvećem i palmama, kao u nekom raju.

Vozim ja tako pomešana lepotom juga i gledam ferarije kako brundaju, porše, ali polako voze.

A ja, vožena svojim adrenalinom, najbrža, i čudim se njima.

Ubrzo po dolasku kući, dobila sam kaznu za prekoračenje brzine.

Tako da, prva lekcija hedonista je: nigde se ne žuri, samo se opušteno uživa…

Stižemo u nešto, ni ne znam ni kako izgleda, ni šta da očekujemo.. Polako razledam ovo mesto.

Opušteno seoce, besprekornih prirodnih plaža. Sve je tako prirodno. Idemo gradićem, gledamo i čekamo kad će to nešto da se pojavi, kao vauuu, ali nikako..

Dolazimo do luke koju obeležava veliko sidro.

Dodir prirode, trske, kao neke džungle. Stižemo do plaže. Gledamo ljude kako su kao na pikniku, ćebence, korpa, sendvič, flaša vina, opušteno…

Niko nikog ne vidi, ne gleda, opušteno je.. Okrećemo se malo, tmurno je ali boja mora je drugačija, posebna.

Gledam, ali ništa ne shvatam.

Gde su svi oni sa ferarijima, što su došli na ručak ovde. I svuda je isto, opušteno, prirodno. Ulice, gradić jedinstven, jednostavan nema ničeg glamuroznog.

Pa to je ključ hedonista i bogatih – dodir prirode, bez sjaja i glamura. Priroda je u svojoj lepoti najlepša, nije narušena rukom čoveka.

Sele smo u lokalni restoran. Prelep u svakom delu svoje jednostavnosti. I dok sedim i pijem čašu vina, kao hedonista u pokušaju, iznova mi život pokazuje da je ključ u jednostavnosti i čistoj prirodnosti.

Čudim se iskreno, postepeno shvatavši da smo svi mi ljudi koji želimo mir. lepotu, dodir prirode  bez sjaja i glamura.

Dišem i uživam u hedonizmu i jednostavnosti. I evo odgovora – i ti bogati i mi obični uživamo u jednostavnosti, lepoti, i slobodi prirode, koja nam je svima dostupna.

Uživajte u danu i budite hedonisti, bar na trenutak.

Živeli u svemu! Živeli životu!

8

post a comment