Želim vam nešto napisati i o ovom posebnom narodu. Iskon, nagona za preživljavanjem, na svakom koraku..
Kad kročite i blizu predgradja Kaira, srećete se sa materijalnim siromaštvom, sa haosom nesredjenosti, sa uslovima nemogućim za osnovno, normalno življenje..
I vidite, siromaštvo života, nemoguće za jedan život.
I onda iz dana u dan, shvatate da ovaj narod živi bez neke pobune protiv sistema i nemogućnosti i prava da ikad ima pravo na prosečan život..
Npr. zakup stana ide na 60g, gde je rata 60 eura, a tolika mu je i plata i tako mnogo toga još..
Gledam, kako ljudi kao srndaći prelaze ulicu, auto put, bez ikakvog pretrčavanja, bez facijalne ekspresije, smireno.. Mi iz Evrope se štrecamo za njihov život, a oni kao po pisti šetaju..
Vodič nam je rekao da prstom, okom vozaču pokažu znak, da prelaze ulicu.. i sve savršeno funkcioniše. Nema semafora, niko nikom ne trubi, sve se odvija u savrśenom redu.
izuzev što se mi stranci plašimo da li će neko nekog zgaziti.. Sve je besprekorno uskladjeno, automobili, kombi iz 50-60 god. prošlog veka.. Mali autići zovu se tuk-tuk i voze samo malim bočnim ulicama, ne idu auto putem. Haos i ludilo za naš pojam, a u suštini sve besprekorno funkcioniše bez policije, semafora, u oblaku prašine..
I tako upoznajem kulturu, mentalitet, duhovnost, jednog naroda i sebe, koliko smo ograničeni planetarnim normama.
Ne shvatamo da se može živeti mnogo drugačije.
Na prvi pogled, vidimo siromaštvo, materijalno, prašinu..
Da vidite kako metlom čiste prašinu, prebacuju sa jedne gomile na drugu.. Naravno da kante, nigde nema.. I tako posmatram, kako tako žive u prašini i haosu nesklada za naš pojam.. A onda iz dana u dan shvatam da možda oni nemaju nikakav haos, možda smo mi u haosu nametnutim normama i materjalnom opterešćenošću..
Kako dani prolaze, shvatam duhovnost i veličinu ovog naroda, a našu hendikepirenost. Živimo u matriksu moranja, načela nametnutih, a ne iskonom života nastalim..
I eto šta znače putovanja, drugi ugao, pogleda na život.
Nekad prašina mnogo bolje govori od čistoće..


Kairo – grad suprotnosti, spoj istoka i zapda, teškog siromaštva i nemerljivog bogatstva, leži na reci Nilu..
Ovde npr. u jednom nizu od 113 godina nije pao sneg, a kiša mesecima ne pada.
Kad samo to čujete, pitam se da li mi živimo na istoj planeti u istom vremenu..
Nil, najveće blago Egipta. Voda, kao izvor žovota. Lekcija iz škole, ali je ovde surova realnost oduvek i zauvek..
Moć reke, vode koja prolazi kroz 27 grada, koji i postoje zahvaljujuci Nilu.. Sve je vezano za njega.
Krstarenje Nilom opisano u mnogim knjigama, u filmovima, ali je sam doživljaj poseban, moćan..
Voziš se rekom koja odredjuje vreme, vekove, istoriju, kulturu život jednog naroda.. Gledam u daljinu, i mislim kako je biti Nil.. Nepokoren vekovima, bog zemlje i naroda koji traje, hrani i daje zivot narodu.. U tišini reke, gledam obale Kaira jednu bogatu, drugu siromašnu.
Izvinite, ipak, posle svega, zapitajte se, koje ovde zaosta siromašan bogati ili siromašan. Šta u stvari ko od nas zaista poseduje. Da li je materjalno bogatstvo ili ipak duhovno spiritualno, realno bogatstvo..
Razmislite i vi..
Šta je bolje, duhovno bogatstvo ili siromaštvo, naspram materjalnog bogatstva..
Koje u stvari bogat, a ko siromašan,
i šta je zaista bogatstvo?

4

post a comment