Neverovatno nebo nikad vidjenih boja probudilo me je. Kao neka mala devojčica, skočila sam pre 5h i ugledala magiju.. Prozor ne mogu otvoriti više od kipa, provlačim ruku nadajući se da mi neće ispasti telefon sa 7. sprata hotela, ali lepota prizora je neponovljiva i ja moram to fotografisati. Kao omadjijana, brzo ispijam kafu, oblačim se i izlazim na plažu. Kako sam izašla i ugledala okean, nebo, magla je bila svuda.. Zanemela sam. Sunce je šaralo nebo krijući se još iz dubina okeana.. Magla je zavodila, pravila čaroliju, a ja kao da sam tek sad progledala. Ispred mene bio je prizor nikad vidjen, neverovatna magija, boja, ma ne znam čega sve.. Ne prestajem da se divim, polu otvoremih usta, ne trepćem, uživam, fotografišem svaku promenu šare na nebu. Plaža se polako puni ljudima, koji uživaju i čekaju radjanje sunca.. Ne znam kako bih vam još upečatljivije napisala. Ja ovo nikad do sad nisam videla.. Magična Kopakabana, nebo duginih boja koje slikarsko platno nikad nije naslikalo potpuno me je osvojilo i predajem mu se.. Padam u pesak, baš me briga za stvari koje su na meni, možda je ovaj trenutak sad i više nikad se neće videti. Čučim i ja i mnogo ljudi oko mene. Trenutak magije odslikan na božanskom nebu.. Snimam, mada snimak, fotografija su samo delić ove ljudske ništavnosti moći prirode..

Polako, evo ga i on kao kralj iz okeana, izlazi sunce i stidljivim zracima polako obasjava nebo Rija.. Talasi se razlivaju i mešaju bojom zlata.. Prolaznost slike neba, izlazak sunca, mnogo je ljudi na plaži i na sekundu vreme je stalo u dahu života, u oku posmatrača. Kakvo bogatstvo nebo nam je dalo. Svi ćutimo, jedva da dišem, dok talasi pričaju svoje priče. Trenutak večnost desio se ovde i sad, bogatstvo novcem nemerljivim me je obasulo.. Čarolija mogičnosti me je obuzela i započela mi dan.


Sloboda u Riu je posebna. Svi žive svoju priču. Dan počinje i pre izlaska sunca. Sport je svuda, čini mi se da svi trče, voze bicikle, plivaju u bilo koje doba dana.. Svi žive neki svoj život, svoj stil, rutinu. Niko te ne gleda sa osudom. Videte i ne vide, neverovatna sloboda.. Moram reći da su me svi naplašili o nebezbednosti ovog grada, ove zemlje.. Držala sam se pravila, hotela, plaže, nisam lutala sporednim ulicama i tražila nevolju. Ovaj Rio na Kopakabani je taj koji ću pamtiti i o kome ću vam pisati. Trče svi, u kupaċem, sa psom, a on nosi u zubima papuče.. Deca igraju fudbala, dok neke velike ptice nalik orlovima lete u ogromnom broj npr. 14 otvorenih širokih krila nad Rijom.. U isto vreme i helikopteri voze što turiste, kažu to su ovi spori, dok naspram njih idu brzi helikopteri koji rade neki posao.. Oko nas u brdima nalaze se favele. Naselja nezavršenih gradjevina od kartona i čega još. Tu se kaže ne zalazi..

Moj Rio je lep, slobodan i bezbedan i o njemu ću pisati.
Preko agencije bukirala sam posetu Isusa Spasitelja, Glavu Šećera, obilazak čuvenog stadiona Marakane, najpoznatije stepenice, neverovatnu arhitrkturu Metropoliten katedrale, ulice autentičnih grafita koji govore o ovom zanimljivom i divnom narodu.. Pre nego počnem osvrnula bih se na ljude u hotelu, na ulici, aerodromu, avionu -ovaj narod je po nečemu poseban.. Engleski slabo govore, skoro ga ne govore, ali su prijatni, zanimljivi svojom nenametljivošću, ali ipak prijatnošću.. Gledaju svoja posla, siromaštva ima, ono nosi svoje posledice, ali su dobri i prihvataju nas, vas i bilo koga.. Vole svoj narod i veliki su borci svojih ideologija, nego da se vratimo Isusu.. Krenuli smo sa grupom turista iz različitih delova sveta, različitih kultura, navika. Svi smo bili tačni i odgovorni, što je bilo lepo doživeti. Brazilci imaju dušu, svoj integritet kao i kulturu da vam daju mesto za vašu slobodu prava i duhovnost. Osećaj slobode je prisutan. Penjemo se brdom, planinom Korkovado dok je svuda tropska šuma. Vegetacija je prelepa, pomalo podseća na Siciliju..Organizacija savršena, vodič profesionalac.. Stigli smo dokle se može ići kombijem sad idemo peške, dok nas vodi vodič sa brazilskom zastavicom.. Napisala bih vam još do Isusa se može stići vozom, zatim planinareći, ali opet zbog bezbednosti izabrali smo kombi.. Priroda je neverovatna i mislim da je peške ići pravi doživljaj. Klima je tropska, toplo je i prihvatljiva bez vlage, može se živeti ovde..Vodič nam daje bukvalno slobodne minute i sve funkciniše.. Stepenice nas vode, dok se prizori Rio prostiru ispod nas prośarani okenom, kopnom i brdima, planinama.. Prelepooo je.. Fotografišemo se i penjemo i evo ga Isus ispred nas izdiže se 38 m u visinu i 30m raspon ruku.. Neverovatna statua, nije ni čudo što
je jedno od 7 novih čuda.. 

Mnogo je ljudi, fotografišem, ali to nije to.. Na svakoj slici još neko je sa mnom u kadru. Prihvatam tu sam, uživaj i gledaj, prisutnost uključujem, a slika je deo realnosti, nismo sami na svetu. Ispunjeni novim doživljajima kupujemo magnetić, kao znak i dokaz boravka i polako krećemo dalje u avanturu zvanu Rio..Svratili smo do čuvenog stadiona Marakane, gde je istorija fudbala više puta napisana. Sunce je pržilo, a Nejmarovi dresovi su se prodavali. Sledeća stanica bile su stepenice umetnika Žorža Selarona koji je poželeo i ostavio trag svoje umetnosti, 20 godina uredjivao zapuštene ulične stepenice koje su sad umetnost. Penjuću se ka njiima bilo je zanimljivih grafita još ne priznatih umetnika.. Gužva je bila velika, opreznost još veća kako ne bismo postali žrtva nekog umetnika džeparenja.. Napuštamo ulicu umetnosti Santa Tereza i odlazimo ka Šećernoj planini koju nekako iz svakog dela Rija vidite, pa hajde i da je doživimo.. Prilazeći joj tek shvatam da do nje se ne stiže kombijem, jedini put do planine koja je posebno kopno jeste sa dve żičare, sa jednog brda na drugo.. Čekamo ogroman red do ulaska na žičaru koja prima neverovatan broj ljudi.. Pre ove bile su dve prva iz 1912, pa 1972.god koja je prevozila jedva nešto ljudi, a ona pre tek nešto.. Vreme nosi prednosti tehnologije, ali uzimak danak brzine vremena… Čekamo i čekomo i konačno krećemo i opet čekamo, hodamo i ulazimo na drugu žičaru.. Penjemo se na vrh Rija.. Sve vidimo i sve se prostire, a iznad nas opet naši čuvari ptice koje se zovu saznala sam “frigate bird” ne znam im prevod, liče na orlove i pokazuju moć i lepotu leta, slobodnog pada.. Dok oni lete, ja letim sa njima i letimo visoko, koristeći snagu krila i lepotu prizora…U letu i zamahu baš onoliko koliko treba pišem vam i prenosim lepotu slobode magičnog Ria.. Velik pozdrav iz Ria.. Pišem uskoro o novim doživljajima..

2

post a comment