Čarolija raznolikih iskustava obojenih šarenilom duginih boja… Veliki baloni lete kao leteći ćilimi.

Kapadokija, kao na slikarskom platnu  pravi magiju, a osećaj – kao da si na krilima i možeš sve.

Malo sam  Alisa u zemlji čuda, koja hoda spratovima ispod zemlje, kroz male otvore i puteve, gde su nekad živeli ljudi..

Malo da letim, šarenim balonima, a onda se vozim kvadovima po dolinama sa golubovima. Jašem konja, i dodirujem tufe,  dok me te  plemenite životinje uče da ih slušam i osećam.

Svuda su kuće u obliku pečuraka, zovu ih tufe, koje je priroda napravila od vulkanske lave, hladeći je vodom mora.

Dok je nebo ispunjeno šarenim balonima, koje vetar nosi, pejzaž Ispunjavaju i old tajmeri, koji voze turiste jureći trenutke.

Pet dana smo svako jutro iščekivali da li je došao taj dan da poletimo.

Neizvesnost počinje od 4h ujutru i traje je do izlaska sunca.

 Da li je vetar dovoljan, pogodan…

On je krivac za sve.

Iščekivanje  posade raste,  kapetana balona, turista širom sveta, koji su došli zbog tog momenta..

Čekamo svi, imamo li znak, zastavu,

i krećemoooo.

Baloni se naduvavaju. Plamen se pali, ali znaka  još nema. Svi ulazimo u balone. Vezani smo kanapima za džipove i čekamo…

Neizvesnost raste, želja, i strah.

Znak je dat.  Vetar dozvoljava da baloni polete,  ispune nebo i čarolija da krene.

U tom trenutku, dvoje ljudi od straha odustaju.

Mi ostali ih u čudu gledamo, ostavljamo na zemlji i prepuštamo se balonu.

Polako se dižemo. 

Tamo, daleko,  sunce se rađa, čarolija počinje.

Telefoni snimaju, aparati škljocaju, prave se fotografije.

Menjamo mesta, kako  bi svi sve videli i zabeležili. Broj balona raste. Nebo, obasjanom suncem i šarenilom balona, pokušavamo svi da uhvatimo, zaustavimo u trenutku.

 Puštamo da nas trenutak obuzme, bez telefona.. opušteno, prepušteni suncu, nebu…

Želimo da let traje što duže. Može još sat, a možda samo 5 minuta.

 Vetar je  krivac, ali i znanje kapetana balona.

U nebu su se baloni dizali, drugi su se polako spuštali…

Polako pripreme  za prizemljenje  su počele.. Čvrsto smo se držali za kanap. Čučnuli i čekali smo udar balona i zemlje..

Trenuci i iskustva su preplitali naše misli i dan.

Adrenalin nas je dugo još vozio po oblacima i dolinama, s konjima golubovima, mislima i budućim sećanjima.

21

post a comment