Putujući svetom, susretala sam se sa velikim kruzerima. Prateći ih pogledom, jureći ih kolima, stavljajući ih u fotografiju, želela sam i ja da se u njega ukrcam i mašem Vama, koji me gledate, dok ja plovim okeanima.

Krstarenje kruzerom hmmm, lepo zvuči, čista egzotika..

Morska bolest, ma daj, to nemam.

Naša mala družina od šest članova, rešila je da isproba iskustvo krstarenja.

Stizali smo iz različitih krajeva sveta. Plan je počeo šest meseci pre početka.

 Novi pasoši, avio karte, a gde idemo i odakle?

Početak krstarenja, ukrcavanje ide iz Majamija.

Sedam dana plovidbe sa obilaskom četiri egzotična ostrva. Jamajka, Kajmanska ostrva, Meksiko, Kozumel i Bahami, Nassau.

Kruzer je dugo bio moj nedostižan san.

Kad ga vidim, kako uplovljava u Boko-Kotorski zaliv, ogroman, pa još zatrubi..

Godinama ga dočekujem i ispraćam pogledom, dodirom.. Nedostižan je..

 I tako, ne znam u stvari kako, došao je red da i moj san postane želja.

Hoćemo li, pa mogli bismo..

i tako krenuh da pravim plan da želju ostvarim.

Svi misle da je novac presudan. Naravno bez njega se ne može, ali kruzer je možda najveća organizacija neke avanture do sad. Novi pasoši, da bismo kupili karte, a da cena bude adekvatna odvojenom budžetu, a i vize su potrebne..

I pre avanture, avantura.

Uvek čovek planira, a Bog mu se smeje.

Mala družina je krenula u pripremu za put. Odakle da letimo za Majami?

U tom trenutku život izgleda savršeno. Svi su u nekoj svojoj životnoj luci sa poslom, studijama, školom.

 Kad sve bure života prodju, sve posle toga bude slatko i smešno.

Pa tako smo i mi isplanirali život šest meseci unapred, misleći da znamo gde će ko biti.

I tako, kupili smo karte, živeli živote, i čekali mart da krenemo. A onda Bog pomeša karte da malo začini sve.. Pa pred sam polazak dva člana menjaju lokaciju polaska. Sticajem životnih okolnosti i nove karte se kupuju sa nekog drugog kraja sveta.

Držati sve pod kontrolom je smešno i nerealno.

Ko nije doživeo, proći će…

I svi smo tamo negde na nekoj tački sveta.

Polećemo od nekud, mesto susreta – Majami.

Dve sobe bukirane, u vreme Mastersa u Majamiju.

Idemoooo, avantura kreće, globus se okreće.

Majami, prvi put. Prvi dan pre kruzera boravićemo u njemu i poslednji dan pre povratka kući.

Svaki put kad dodjete u neki deo Amerike je poseban i drugačiji.

Majami iz filmova i serija imam u glavi, ali sve je naravno drugačije. Kad je deo naše družine sleteo nije znao da li svi drugi stižu na vreme. Različite vremenske zone. Neki još spavaju, neki lete. Sleteli smo.

Uzimam rent-car za nas šestoro na aplikaciji. Kad tamo mini-bus i sticajem okolnosti moram ja da ga vozim.

 Idemo, hrabro, na drugi aerodrom po drugog člana ekipe. Vozim bus, ali su ulice široke, pa nije strašno, a Majami živi noću. Bilo je jutro, oko 2h. Preuzima bus drugi vozač, a ja uživam u svetlima Majamija. Iz kola se čuje muzika, svi đuskaju, kao i ja kući na semaforu. Svuda je veselo. Niko ne spava. U međuvremenu, saznajemo da poslednji član nije poleteo. Nevreme je, otkazan je let. Ujutru stiže. Valjda će stići na vreme.. Idemo u hotel, mrtvi od svega.

A hoteli uvek imaju svoju posebnu priču. Na recepciji haos. Tenis se dešava, ne samo naš kruzer. Kad tamo, umesto 2 sobe, samo jedna. Najmlađi član reče, koliko ja razum engleski, mi imamo samo jednu sobu…

Ludilo novo kreće, tužićemo itd.

Ma hajmo ljudi, dva su velika kreveta, staćemo. I tako, kao sardine, stadosmo.

Jutro u Majamiju, prelepo sunce, more i palme. Ali neizvesnost, čekamo poslednjeg člana. I on stiže. Pakujemo se u naš mini-bus, mi i koferi. Hoćemo li stati, pravi prevoz. Svi smo na broju.

 Imamo par sati do ukrcavanja. Majami nas zove.

Naravno, idemo u glavnu ulicu, Miami beach. Neboderi u staklu, nebo se u njima oslikava, dok se visoke palme vijore.

Stižemo do plaže, belog peska i okeana. Duva vetar, ima i nema ljudi. Svako je u svom filmu. Šetamo obalom, sve se čini poznatim, kao da si bio tu.. Plavetnilo, talasi, ulazim i oni me zapljuskuju. Šetamo zajedno, ali nekako svako za sebe. Lutamo, skačemo, dok bulevarom šetaju psi, žene različite sa izraženim, ma sve je izraženo i vidljivo, a niko se ne okreće. Sloboda šeta, gola, neprekrivena. Španski je onako, skoro pa više prisutan. Na sladoledu, u kafiću, restoranu, dosta je naših mladih. Bez papira i želje da se kući vrate. Lepo nam je.. Ovde se živi. Majami živi u svojoj različitosti i dostupnosti iste. Možeš i go da šetaš, nema okretanja, čini šta ti je volja.

  Sloboda šeta plažom. Vreme ističe, moramo u luku i na kruzer. Dok se vozimo, gledamo mostove, zgrade, kabriolete i stižemo.

Koliko ih je, gde je naš. Stižemo.

 Kofere predajemo na jednu stranu, a mi idemo dalje kroz skenere, razgovore. Čekamo trenutak ulaska u najveću avanturu. Sve je preveliko, a mi mali i sićušni. Dok čekamo, pomislih kako je bilo na Titaniku. Veliki pokretni hotel u obliku broda, privezan stoji i čeka da se svi mi ukrcamo. Jedan po jedan ulazimo, posada nas upućuje u prostoriju gde će nam dati uputstva u slučaju evakuacije. Posle toga možemo poći u svoje kabine. Stariji putnici kruzera su me posavetovali da obavezno uzmem kabinu sa terasom i tako je i bilo. Kruzer se zvao MSC Seaside. Imao je 19. spratova, 2066 kabina, 5179 putnika i oko 1000 članova posade.

Polako, svi smo ušli u kabine i izašli na terase.

Majami je bio prelep. Boje su se prelivale po moru, zgradama, luci. Uzbudjeni od iščekivanja, budućih doživljaja, nismo mogli da dočekamo da brod krene. Adrenalin nas je vozio pre svega. Osetili smo da se polako ova aždaja pomera i kreće, mimoilazi sa drugim kruzerima. Kao mala deca, gledali smo druge brodove i pitali se da li je naš najveći.

 Od ovog jeste, pih od ovog nije. Prvi selfi sa broda, sa Majamijem u pozadini. Započela je naša sedmodnevna avantura.

Mislim da vam je za danas dosta, do sledeće nedelje, kada plovimo karipskim morem do Jamajke..

4

post a comment