U velikom pokretnom čudu, vozimo se. Ništa se ne dešava, samo se pokreće. Sve je
bezbedno, svi šetamo, ne padamo. Ovo je super. Sigurni smo. Telo potvrdjuje, glava usvaja.
Krećemo u istraživanje ovog, pa ne znam kako bih ga nazvala.
Ne vidiš mu ni početak ni kraj, samo osećaš moć mase i težinu stabilnosti.
Kako je moguće da ova sila ikad može potonuti.
Nego krenimo u obilazak pokretnog hotela, nebodera…
Kruzer, more, sunce, nebo, prostranstvo gledam to sa palube. Prošetala sam se malo
stepenicama, malo liftovima. Postoje pravila kako bi se lakše ljudi snašli, ali ovo je početak, pa
nije loše ni malo lutati i gubiti se na ovom čudu. Nema šta nema na ovom brodu što bi poželeli
uradite, pojesti itd. a da toga nema.
Kad smo kod hrane, od jutra do kasno u noć uvek možete negde jesti. Dok se jedan restoran
zatvara, drugi se otvara. Gladni se nećete vratiti. Igraonice za decu, animatori, tobogani,
bazeni. Pa tako i ja kao ljubitelj sunca, poželeh da se malo osunčam. Krenuh po spratovima i
izlazima da nadjem put do bazena. Stigoh. Animatrori su uveliko organizovali školu salse.
Izabrala sam ležaljku i uživala u suncu i vetru. Belo telo sam namazala uljem, kao da nikad
nisam bila na moru pored vode i na nekom čamcu. Lepota sunca i vetra su me osvojile, da ja
nisam ni bila svesna kakve će to posledice izazvati. Pili su se kokteli, muzika je svirala, salsa se
igrala i sve je bilo živo. Kruzer je polako i moćno plovio, dok smo svi mi uživali u različitim
čarima ove pokretne egzotike. Kad je pomalo zahlednelo od crvenila na mom telu, krenula sam
u kabinu da se sredim za prvu večeru na brodu. Plovićemo skoro 24h da prvog iskrcavanja, a
to je bila Jamajka.


Večera je ekskluzivna. Neophodne su toalete koje prate sjaj i glamur ove zabave. Tokom noći
rade diskoteke, kockarnice, klubovi, ceo brod ne mora da spava. I tako prilazi nam hostesa
koja na osnovu naše kabine vodi nas do stola, koji će biti naš u odredjeno vreme, kad je naš
termin. Najzanimljivija je organizacija ove mašinerije ljudi, što gostiju, što osoblja koje obslužuje
sve ove hiljade ljudi.
Posle večere zaigrali su kapetani, oficiri i ostali činovi posade sa svojim damama, pokazujući
virtuozno znanje valcera, tanga i drugih okretnih igri. Omadjijani dešavanjma, provodima
pomalo umorni od svega, uputili smo se ka kabinama, da osetimo kako će biti naše prvo
spavanje u njoj. Krevet je normalan, kao kući. Kupatilo dovoljno veliko, terasa savršena za dodir
sa vodom i svime što je van kruzera. Sve je odlično i savršeno. Pošto se još nismo adaptila na
vreme i vremenske razlike, možda i pre nego je bilo vreme svi smo po padali u svoje krevete i
zaronili u snove i snovidjenje, kakva li je Jamajka.
Lepo smo spavali. Neki su dočekali cık zore, mi ostali smo se normalno probudili. Krenuli smo
na prvu jutarnju kafu i bliski dodir sa suncem, kao i odsjaj mirnog mora.
Sve neverovatno funkcioniše, ljudski mravinjak. Samo ne znamo koje je glavna radilica. Na
brodu se nekako radnje brzo smenjuju i dok ste popili kafu, kreće doručak i tako. Polako nas
primpremaju na naše prvo iskcavanje. Toliko ljudi mora izaću u nekom vremenskom roku,
liftovima, stepenicama, karticama kojima ide naša dalja organizacija. I kao i u životu kad je sve
lepo organizovano, drugi misle da je to lako, a daleko je od toga.. Svm tim sigurnim
putokazima verovali smo i polako smo se svi prepustil sistemu da oni znaju šta rade. I
odjednom kruzer trubi nagoveštava da stiže u luku i da ćemo se uskoro iskrcati. SvI na
terasamo svojih kabina gledamo to tamo što kažu da je Jamajka. Plavo zeleno more prelep
prizor svi škljocamo, kako bi eto jednog dana sa svima vama podelili. Polako ulazimo u red, svi
uzbudjeni od susreta sa ljudima i ovim ostrvom. Strplijvo silazimo, smireno radosni, a u sebi
duboko uzbudjeni kao možda nekad Kolumbo, kad je osvajao nove zemlje. Silazimo i prelazimo
po ostrvu kao najezda nekih mrava, šokantan prizor. Gledam te ljude koji nas dočekuju radosni,
nasmejani, ali nekako drugačiji. Hodamo i gledamo sve oko nas ljude, prirodu, kuće.
Provešćemo na ostrvu par sati. Slobodni smo da radimo šta želimo. Kako je najbolje iskoristiti
vreme na Jamajci.

Hej Jamajka, zemlja najbržih ljudi. Gledam ih kako se to vidi. Pravimo dogovor, plan šta sve
možemo videti. Koju plažu videti, gde se kupati, šta jesti. I tako vreme prolazi, secite brzo gde
ćemo. Nailazimo na razne ljude koji nam nude ture, izlete. Jedan od nas najveći trgovac cenka
se sa jednim Jamaičaninom. Ajmo ljudi, dan prodje. Cena pade i krenusmo. Vozili smo se
jednim kombijem, dok su oko nas bila drveća banana, marihuane i raznog prelepog zelenog
bilja. Kao u nekoj prelepoj džungli, osvajali smo ostvo. A da zaboravila sam da vam kazem da
od mog sunčanja, osvanula sam kao rak, koji će se tek orešiti na Jamjci.
Vodič nas je vodio na neke vodopade, ali pošto se ide kroz šumu, trebala bi nam adekvatna
obuća, koju će nam oni iznajmiti. Kao i na brodu i ovde je sve organizovano da se ljudima uzme
novac. Neki viču, meni ne treba ići ću bos i u krug. Spremili smo se i obuli, A da ne rekoh vam
da svi ljudi koji su nas dočekali su crne boje kože i tako su vitki, žilavi i zgodni da smo mi svi za
njih debeli i preuhranjeni.
Da se rodim ponovo poželala bih da se ovde rodim da i ja budem ovako zgodna. Da bi krenuli
moramo da skočimo sa visine par metara u modro, zelenu, plavu boju. Kako mislite da nema
drugog načina ulaska. Kao Tarzan i Čita sa kanapom morali smo svi jedan po jedan u vodu.
Adrenalin nas nije napuštao. Upadali smo u vodu, a onda kroz vodu i šumu, pa plivanje i onda
niz vodopad. Kako mislite spustite se dole. A oni kao ljudi mačke sa kamena na stenu uz
vodopad,. Mogu to ja. Dugo sam se molila i hrabrila, ali nikako. I čovek mačka skoči i pokaza
mi. Ajde više možeš ti to i konačno skočih, nije bilo teško, a osćaj neponovljiv. Plivali smo i
uživali u vodi okruženoj šumom. Polako se izlet završavao i ova epizoda egzotike se privodila
kraju.
Sledeći odlazak je bila jedna od najlepših plaža u ovom kraju. Kad smo stigli kroz trsku i šiblje
desio se prizor neopisiv. More se razlivalo u more nijansi od smaragdno zelene, preko plave do
modro teget. Ovo samo priroda može da stvori. Ostala sam bez daha, i zaustavila vreme.
Prelepa egzotika Jamajke kroz šiblje do vode. Uživali smo u prizoru, prirodi, ljudima svemu.
Želeli smo da ovaj trenutak zauvek traje. Osećaj slobode i prirode ove zemlje ostrva je bio
najači, buduće vreme će pokazati. Zemlja koju ću sigurno ponovo posetiti, bez vremenskog
ograničenja. Polako sa plaže krenuli smo da nešto pojedemo. Naš vodič je bio poseban za nas.
Po načinu pričanja o svoje 4 dece. Obrok koji nije do kraja pojeo, poneo je kući.
Mnogo smo naućili od ovog skromnog naroda. Sreća im je na licu u telu i muzici. Muke nema,
sve je rešivo i moguće. Srećni što smo ovo videli i osetili, a pomalo postidjeni od ovog
skromnog i mudrog naroda, jer su nam pokazali da je sreća u srcu, osmehu i telu. Ispunjeni
čarolijom ostrva, prirode i ljudi sa adrenalinom u krvi, kao pačiću u koloni, po odredjenim
pravilima preko skenera vratili smo se na naš kruzer. Pokretno čudo koje nas vodi u osvajanje
ostrva, ljudi, običaja i susrete sa neopisivom lepotom prirode.
Do sledeće nedelje, kada Vas vodim na Kajmanska ostrva, na još jednu drugačiju i neopisivu
egzotiku.

7

post a comment