Lisabon je po svemu poseban grad. Svojom autentičnošću ne koketira i ne kopira.

Poput svetionika, stamen stoji na najzapadnijoj  i natoplijoj tački starog kontinenta.

Gleda u okean. Proteže se na sedam brda, dok kroz njega protiče najduža reka iberijskog poluostrva Tejo i uliva se u Atlantik.

Zaljubićete se na svaki pogled… Osvaja vas svojom muzikom, staloženošću i gostoprimljivošću.

Veliki, široki trgovi, prostranstvo nepreglednog okeana, plaža i visokih stena šire osećaj moći, kao veličine sveta na toj dalekoj tački Evrope.

Vrtim se na trgu u krugu, sve brže i brže, dok ispod mene se vrti mozaik crnog, belog i sivog kamena. -Calcada poruguesa Lisboa-

Kad kročite na tlo Lisabona, na kaldrmu, uvek nekako morate uzbrdo…

Guraj kofer, opet stepenice, gde je više tramvaj. Deo Lisabona koji se zove Alfama.

Tramvaj zvani 28, žuti i crveni jure lisabonskim šinama, dok se mi turisti jedva mimoilazimo uskim ulicama jedinstvene prestonice Portugala.

Motorići silaze, lete, koferi prolaze. Sad idemo nizbrdo, pa uzbrdo,

stepenice i evo ga vrh Lisabona sa kog se pruža pogled na jedinstveno crvene crepove lisabonskih kuća.,,  svuda u krug.

Prostranstvo očima neuhvatljivo. I dok oko mene svi na vrhu piju pivo,

umoreni i iscrpljeni jednim od uspona Lisabona, moje oči gledaju kuda dalje.

Nizbrdo noge lete, po klizavoj kaldrmi Alfame, dok crkvu ostavljam iza mojih koraka, koja pokazuje tragove istorije portugalske

prestonice. I tako dok tramvaj  vozi svoj krug, spuštamo se do Braixa, centra

Lisabona, trga prostranstva, različite arhitekture, ljudi svega… Zamor ljudi  poništava smiraj

okeana, svi srećni i opušteni.

Ono što moram posebno istaći u Lisabonu jeste hrana iz okeana. Ta poslastica iz restorana je

neopisiva, Morski plodovi u izobilju predivnih ukusa. Hedonista sam pre svega, ali hrana je

ovde neverovatna. Samo zbog nje vredi doći ponovo. Tri puta sam bila u istom restoranu za 48h, gde

prvo čekate red za broj, pa onda broj da prozovu. Unutra luksuza nema, samo što niste na

klupi. Drugi par je odmah do vas… Lepota ukusa ostriga, kraba, kozica, čine mesto najlepšim

na svetu. Kome ću se opet jednog dana vratiti.

Letim nogama do iznajmljenog skutera, kako bih obišla dva mosta koja odredjuju LIsabon,

 Jedan viseći, kao što je bruklinski, drugi najduži.

 Tvrdjava Belem  je simbol stamenog Lisabona, dostupnog svima, jakog i otmenog.

Postoji i treći most koji se vidi iz aviona.

Provozali smo se i do malog mestašca na obali mora Kaškajisa, gde se nalaze usta okeana, gde

izvire voda. Okean se vrti, kao moje misli i emocije. Ovde je san za surfere, talasi dostižu visinu

i do 17 m.

Nezaboravni Lisabon, zbog kojeg kupujem šoljicu za kafu, kao suvenir, kako bih se uz kafu  ujutru

sećala na trenutke i momente restorane, Lisabona…..

I tako do duboko u noć, igrajući ulicama starog grada, dok tužni fado ide za mnom,

pozdravljamo se .

On i ja dugo, dok tramvaj vozi svoj krug.

Novi turisti pristižu u nadi da će osvojiti futurističko autentičnu prestonicu Lisabon.

I dok se uz fado uspavljujem i budim, žurim da ne zakasnim na svoj let.

 Kofer i ja odlazimo klizavom kaldrmom, dok se sunce probija iz Tihog okeana, a tišina se još čuje.

Kratko je bilo, moglo je duže. Opet nemam vremena.

Tri dana, dosta je. Rano jutro, kontrola, biram skupocene parfeme. Gledam na sat, stići ću…

Trčim, guram kofer, i trčim, al ne stižem. Nije gejt 4, nego 4S. Nema ga. Stižem, ali kasno.

 Autobus je otišao, gejt zatvoren, a ja otvorenih usta kažem, a šta sad……

Nova karta, imam li para… Bes, očaj, nemoć..

I tako ostah na aerodromu, Novi let za Brisel, pa dalje.. 

Pauza..  Let kasni..  Ulazim za Brisel, pa dalje, let kasni, ne stižem.

A bilo mi je mnogo 3 dana, sad je već 5.

Zona sigurnosti ne postoji, uvek nešto može da se desi… Čuvaj novac, bar za još jednu kartu..

Autentičnost za kraj..

Kreativnost moći adaptacije i pehar dominacije. Živeli…

10

post a comment