Putujući svetom u traženju slike i doživljaja trenutka, na razglednici Kofera misli sasvim slučajno, a u slučajnost ne verujem, već u sinhronicitet, desio se Milano – centar mode, fudbala automobila, umetnosti i arhitekture.

Po prvi put, na insistiranje  drugih, vikend me je odveo u Milano.

Nikad do sad nisam bila…

Kao i svako znatiželjno biće, a uz to žena, prvo gde želim kročiti je na Duoma di Milano – trg gde se nalazi milanska katedrala, simbol grada i mode.. Tu je naravno Galerija Vitorio  Emanuela II, centar svog modnog džet-seta…

Galerija svih najpoznatijih svetskih dizajnera, kao što su Prada, Dior, Gucci, Louis Vuitton i Chanel. Kvart visoke mode, komadi koji su krasili nedelju mode..

I kao što je kultura poznavati znamenitosti arhitekture i slikarstva, neophodno je znati i videti komade najpoznatijih brendova svetske mode.

Pre nego počnem da koračam ulicom mode, da Vam ispričam malo o katedrali.

Prelepa je.. Prevazilazi sve i da je ne poredim.

Božanstvena je. Energija različitih ljudi povezana lepotom neverovatne arhitekture, koju je čovek napravio.

Iznova, novo ushićenje, stvaralaštvo vekova predjašnjeg čoveka…

Mi obični ljudi koračamo i želimo da je uhvatimo u jednom kadru, dok golubovi lete i čine sliku živom zauvek.

Tako zbog modne kulture i mog obrazovanja koračam Galerijom Vitorija Emanuela II..

Kao Pepeljuga na balu princa, okružena morem ljudi, koračam i razgledam te velike izloge svetskih dizajnera….

Evo ga Valentino, sad ću ući da vidim šta to ima ovde, u odnosu na Rim..

Već sad postajem modni kritičar i želim da obidjem sve prodavnice i saznam šta to moda Milana nudi. Strah je od stida nestao još u NY.

Gledam, razgledam, šta mi se svidja, šta bih ja nosila..

Boje su raznolike, komadi takodje.

Ne ponavljaju se tašne u Rimu i MIlanu…

Novi izlog – Prada – ogromna kuća, više spratova.

Pri ulazu poznate kristalne, zlatne torbice, pune cirkona. U podrumu Božićne krznene torbice, šeširi, cipele širom sveta poznate sa modnih pisti. Haljine zlatnih niti božanstvene – vrti se visoka moda oko mene. Žene koje probaju, biraju kupuju.. Izlazim puna utisaka  i kulture. Prolazim Gucci, Fendi, naravno moj LV, svraćam da vidim ima li šta novo..

Ljudi čekaju i dalje u redu za svoj komad. Svi su smireni i strpljivi. Nose pune kese i osmehe.

O, evo ga Dior, kakav izlog..

Čekam red da udjem, obezbedjenje me pušta.

Gledam torbice I uvek me privuče ona najmanja i najskuplja. Izlazim i dajem mogućnost novom kupcu da vidi i možda kupi. Okrećem se u krug, snimam da podelim sa vama ove trenutke.. I evo ga, gde je – tražim ga Chanel…

Kao što muškarci žele u životu bar jedan Rolex, porše ili ferari, svaka žena može da poželi u snovima, milsima, malu Chanel torbicu… Pa tako, šta želiš ostvariće ti se…

Želja je misao, misao je energija u pokretu.. i ja sam poželela da vidim uživo Chanel torbicu.

I tako od jedne strane do druge Galerije tražim izlog Chanel-a. Eno ga i ovde je red i obezbedjenje. StIžem, ulazim, kad tu samo parfemi, šminka – a torbice…

Onako tužno ih gledam. Prodavačica mi objašnjava da nisu ovde, da idem tamo. Pa tamo, levo, desno itd.. Nije tako blizu..

Tužno gledam, ali pomislih moglia bih pogledati karmin, olovku, parfem nee.- Nikad mi se nije svidjao Chanel 5, iako je odredjivao dame.