Krećemo… Direktno, ovaj put iz akcije pišem vam.. Počelo je jet legom, umorom, ali dani počinju i akcija kreće.. Odmaraćemo se u nekom sledećem životu..
Evo nas Mišel i ja u Torontu.. U čekanju jednog od najlepših dana za nju i mene krećemo da iskoristimo dan. Nijagarini vodopadi su na mapi Kofera misli.

Kao i uvek zaplet kreće kad mu vreme nije..
Plan je bio renta carom idemo do vodopada..
Domaćica apartmana nam je predložila voz, kao prevoz.. Ali ipak bilo je kako je sudjeno, a to je uberom.. U renta caru odbijena puna kartica. Samo smo se pogledale, za voz je kasno, pa što ne bi išle uberom u jednom smeru, a povratak, dug je dan, a i biće kako mora..
I tako razgledamo Toronto bez stresa u saobraćajnoj gužvi, dok ispred nas se vozi lamborgini..

Refleksno kočim umesto vozača, uuuu gužva izvinjava nam se .. A nas dve male gospodjice uživamo na zadnjem sedištu Tesle, koji nas nečujno vozi u novu životnu avanturu..
I evo nas prvi put ispred tih čuvenih Nijagarinih vodopada. Koračamo ubrzanim koracima ka njima, voda nas privlači.. Svuda su ljudi očaranih izraza lica, niko nikog ne vidi.. Iznad nas je zip lajn sa četiri sajle, istovremeno 4 momka sa vrištanjem spuštaju se u podnožje Nijagara. Da li zipom da se spustimo, razmišljam bez da pitam.. Idemo bliže vodi.. Naravno da fotografišem i naravno da nije prava slika… Idemo u masu u red za karte, za brod, koji nas vodi prvo ka američkim vodopadima, a onda pravo u velike one prave kanadske.. Najduže smo putovali, a sad sve se brzo dešava.. Organizovano je.. Moźeš na šalteru, aparatu da kupiš karte.. Idemo dalje stepenicama, uvode nas u prostiriju za slikanje, uspomena na vodopade.. Ko hoće ne mora, ali zašto ne bi… Idemo dalje u hodu ka vodi svima nam daju roze kabanice.. Mi svi kao pačići, oblačimo se i ukrcavamo na brod.. Svi ošamućeni adrenalinom vode koja teče, blizu nas, koja nas vuče da uskočimo, da je dodirnemo.. Kapetan broda nam se obraća i upozorava da se držimo, ne penjemo itd.. Mislim da su svi opčinjeni vodopadom koji se dešava ispred nas.. Udahnimo malo vazduha, doživimo trenutak..

Ogromna količina vode, neverovatnom brzinon spušta se ispred nas.. Njena sila pokretljivosti, snaga, hladnoćom kapljica kao kiša nas pozdravlja.. Mi, svi omadjijani snagom prirode vrištimo, slikamo, nepomično, dok brod se vrti u viru vodopada.. Sve se dešava neverovatno brzo, voda koja pada, brod koji se okreće i američki vodopadi se polako udaljavaju.. Mi se gledamo, pogledom šta ovo bi.. Mi mali ljudi nad silom prirode, došli smo da joj se poklonimo..Trenuci, nestvarni prolaze, menjaju se neverovatno brzo i dok mislimo o trenutku, novi se dešava.. Ulazimo čamcem kao u vodopad, voda je svuda po nama, kabanice stavljamo, kiša vodopada je svuda po naočarima, telefonu.. Snimam, slikam, mokra sam, patike pune vode.. Trenutak beži stani, hoću da te zagrlim. Adrenalin s kišom zamagljuje moje mogućnost.. Jedan poseban trenutak se dešava bez kontrole moga uma, neverovatno, ne vladam sobom, priroda me je ščepala.. Šta je ovo, tako je brzo, voda je svuda, ništa se ne vidi, a dešava se trenutak bez mene i moje kontrole..

Primorano se prepuštam trenutku i beskonačnosti, gde nisam ja ja, nego neko drugi u nekom drugom obliku i vremenu.. Sve je brzo, tren, dok se vraćam sebi, pitam se šta to bi?
Trenutak i kraće, šta je ko osetio, doživeo, gde smo na trenutak nestali, ostaće tajna Nijagarinih vodopada…
Kofer misli iz trenutka, pozdravlja Vas okupan snagom prirode, koja vlada nad nama..
Prepustite se na čas vremenu i uživajte u trenutku, samo to i postoji..