Mišel je u gradu ljubavi, svetlosti, vina, glamura i mode.

On je riznica umetnosti, tradicije i lepote.  Predstavnik, s jedne strane, buržoazije i prestiža, a s

druge, revolucije i buntovništva – nešto kao i sama Mišel. Drska, a ujedno mila i draga.

Kako mu prilaziš, nekako te uvek uhvati, kao mangup ispod oka, na taj prvi pogled.

Ajfelov toranj počne da treperi i blješti, kao milion dolara, i dok si uhvatio telefon da ga snimiš, on je prestao i već te zaveo svojim šarmom.

Dok se Mišel osvrće, kako bi sve njena mladost zgrabila, uhvatila, u daljini sunce se krije, a iza

mostovi u nizu prave pejzaž trenutka, momenat koji ulazi u njeno srce i osvaja je zauvek..

Osećaš polako taj ritam grada, miris ljubavi i slobode Sene. Gledaš je, a ona teče nekim svojim

smirajem i ritmom, dok je slikari prenose na svoja platna dubokim uzdahom. Ona diše, ali ne

stiže da vidi svetla Ajfelovog tornja, Trokadero ispunjen energijom mladosti i Sena koja

muzikom uličnih svirača priča svoju priču, dok ljubav na svakom koraku uzdiše u izdisajima

ljubavnika i čašama šampanjca, koje se toče na obali Sene..

Mišel ledi pogled i trenutak, želi da ostane deo ovog momenta. Fotografiše deo i radi selfi

vremena, prostora i sebe..

Srećna je – ja sam deo Parisa, dakle, tu sam.

Kaldrma pored Sene kvari joj ritam koraka, dok brodići puni turista prolaze, željni da njihova slika bude ta prava.

To je Paris, stari iskusni lisac, ljubavnik sa beretkom koga čekaš citav život da te zavede svojim

nežnim slatkim lažima, rečima što liče na istinu da nikad nije video lepšu..

Ti ga gledaš, dok te očima zavodi, a rečima dira tvoju dušu i ruku pod ruku šetaš sa njim u

oblaku mašte ljubavi Parisa pored Sene…Korača satima mala Mišel, da ga što duže zadrži u

sebi, da ne nestane kao san. Okreće se svuda, oko nje je ljubav, slobodna i neuhvatljiva, drska i

lepa.

Prelepe devojke svojom posebnošću hodaju kao sa piste Nedeljne mode, obučene u svoju

modu. Kako su zanosne, posebne i svoje.

To je Paris – sjaj, sloboda, glamur, ljubav i vino..

Muzika i slike, arhitektura vekova.

Ispred Mišel je prelepi Luvr. Riznica vekova umetnosti, prefinjene melodije koja odzvanja

zidovima muzeja, dok stakla prave noćni odsjaj i prave posebnu čaroliju.

Kao da čujes kako te doziva, dođi i uđi i nikad više nećeš biti ista.

Kao da ceo Paris plete mrežu oko nje i ona postaje njegova žrtva, koja slepo sluša i hoda.

Opijena lepotom, čeka dan da uđe i oseti miris slika i tišinu tih umetnika. Očarana ljubavlju, luta

ulicama i kao da ima nevidljivog vodiča, koji je suptilno vodi do Crkve Notr Dama, pa po malim

ulicama starog grada, ka kafićima koji je zovu na čašu vina i nežni pogled prolaznika…..