Peščanik života curi i teče. Klizi kroz prste i rasipa vreme koje nam je dato.
Nestvarno…
Trenutak koji čekamo, kome se nadamo, koji je prošao i onaj što će tek doći. Želja da ga uhvatimo i pokorimo, da ga ukrademo i zauvek bude naš.
Trag koji ostavlja za sobom u beskraju vremena je neverovatan i očaravajući.
Iskra nebeske svetlosti me je vodila kroz život, da ostavim trag u vremenu, i tako smo se sreli Dubai i ja…
Mlad on, mlada ja, gledamo se tako..
Poslednjih godina Dubai ispisuje svoj trag jednog novog doba.
Pre samo 50 godina bio je jedno ribarsko selo okruženo pustinjom. Danas je simbol savršene arhitekture… Stakleni neboderi kupaju sunčeve zrake, dok se odsjaj kula preslikava u plavetnilu mora koje ga okružuje. Snaga savršenstva u svemu sto oči vide.
Osećam ga kako prkosi svim gradovima sveta i pravi svoj sjaj.
Moć raskoši, savršenstva i mogućnosti stvaranja bilo koje čarolije, ovde je neverovatna i moguća.
Dubai je kao mladić pun snage i želje da se dokaže, snažan i moćan da postigne sve sto poželi.
Stvoren u pustinji, koja briše snagom vetra i oluje, a on joj prkosi sa najvišeg nebodera u svetu, Burj Khalifa..
To je Dubai – trenutak koji je čekao iz peska, vode, pustinje, da iznikne i ostavi neizrecivi trag.
Mišel je dugo želela da ode i oseti Dubai. Daljina lepote je dozivala. Spakovala je kofer i poletela.
Drugi kontinent – Srednji istok – Azija. Kulturološke razlike, ponašanja, mirisi, jezik. Sve je to bio šok za Mišel. Muškarci su obučeni u bele tunike, a žene u crne haljine, po poslednjoj modi, a pokrivene hidžabom, simbolom skromnosti, tradicije, vere i kulture.
Sunce, nebo, neboderi, pustinja i jedna nova vera i kultura.
Prvo je poželela da ode u pustinju. Nikada do sad nije bila.
Muzika je odzvanjalau u džipu kojim se vozila i opisivala zemlju u kojoj su se nalazili, ona i turisti sa njom.
Uzbuđena je i srećna u prostranstvu beskraja Pustinje Al Madam.
Mirna i tiha, nežna i zavodljiva, prostirala se svuda oko nas. Sve dok se vetar i ona ne spoje, a onda nastaje oluja i haos…
Legla je. Valjala se po dinama, osećala tepih od peska po telu, prstima… Kao da je pod sobom razbila peščanik i rasulo se vreme.
Džipovi polako kreću uz i niz pustinju, po ivicama, do trenutka prevrtanja. Adrenalin raste. Svi se čvrsto drže. Vozač je, prepoznavši njenu strast prema brzini, davao sve veći gas, a
ona ga je svojom ludošću ohrabrivala do virtuozne zavodljivosti u vožnji, do granice straha i pada.
Vriska po autu, snimci i fotografije čarolije su se nizale, a uzbuđenje je raslo..
Sve je odjednom prestalo i polako smo krenuli dalje..
Sledeće je bilo jahanje kamila, večera u pustinji, pušenje šiše, i neverovatan ples egzotičnih trbušnih plesačica.
Kamila, mirna životinja, simbol bogatstva i blagodeti. Jahanje će ostati upamćeno po njenom iznenadnom spuštanju do zemlje koje označava kraj..
Šišu do sad nikad nije probala.
Dok je vodiči pripremaju, služe se prelepa tradicionalna jela.
Danas je za nju sve prvi put. Adrenalin je nosi visoko i bez pušenja šiše.
Kako se to uopšte radi? Da li pućkas, jako ili udišeš.. Malo se postidela.
Do kraja večeri sve ćeš znati, pogrešiš i naučiš – kao i u životu..
Dok joj se vrtelo od šiše mirisa egzotike, vrtele su se i devojke na podijumu, koje su izvodile neverovatan trbušni ples, praćen ujednačenim aplauzima oduševljenih turista.
Noć je padala, svi su ćutali, dok ih je vozio osećaj neverovatne avanture.
Sledećeg dana, želela je da osvoji najviši neboder na svetu.
Vrhovi svetskih metropola su jedna od njenih strasti.
Pogled sa vrha mami uzdah, penjući se do njega ubrzava puls, oslobađa katarzu i nihilizam trenutka.
Iznenada, kao da je poletela u svemir, brzinom i moći kretanja ostala je nema. Izlazak iz lifta i prizor koji se pojavio – WOW. Išla je u krug i snimala, fotografisala, a onda stala da sve to još jednom sama pogleda i doživi..
Gde sam to ja, na vrhu svega, visine, moci, lepote… Prepustila se trenutku koji je sanjala i čekala. Dubai i ona su se zagrlili i disali kao jedno, dok se ispred nje sunce gubilo…
Ponosna na tebe, na nas….Zagrli me i ostaću zauvek.
