Da li i bogati plaču i imaju želje neostvarene…

Ovde žive bogati i odabrani.

Po kom modelu, ne znam..

Novac nije dovoljan, svi ga imaju.

Ferari, porše – svi ga imaju.

Prestiž, ali čega… Bogatstvo bez poreza, da li je tu ključ?

Teško je razumeti svet bogatih, a ko i želi..

Svi ga žele biti deo, ali ne i razumeti..

Da li je uopšte lako biti bogat?

Monte Carlo je neizvesnost, pomešana uzbudjenjem.

Polako idemo uz brdo, kroz neki tunel i odjednom nestaje internet Evrope i počinje Monako. Kao da sam u trci Formule 1 – krećem moj krug kroz Monte Karlo.

Širom otvorenih očiju gledam kaskadu hotela, zgrade izmešane putem.

Dok smo se pele putem kojim voze fomulu 1 samo u jednom pravcu, tišinu naruši samo onako zvuk slučajno zabrundalog i zakašljucalog ferarija..

Ovde se greška putanje ne prašta.

 Sve je samo jedan smer, kao kazaljka na satu.

 Ne vidiš li pravi putokaz, šansa je tek u sledećem krugu…

Dok vozim svoj prvi krug, želim da parkiram svoju limuzinu. Ispred mene pojavi se podzemna garaža. A u njoj samo mali poršejčići, većinom prekriveni ceradom.

Kad li ih voze?

Kao na sajmu najskupljih automobila prolazimo podzemnom garažom i nalazimo mesto za mog ‘lambordžinija’.

 Polako krećemo se ka moru. Klima je neverovatna…

Zauvek je proleće. Ušuškan sa jedne strane Francuskom, s druge Italijom, a prve komšije Švajcarska.

Da li su prvo pronašli mesto po svemu savršenom, pa tek onda napravili Monte Karlo.

Plaža, restoran, kafić,- želiš da ručaš, možeš – samo u pesku, dok gledaš u more..

Jesi li zbog toga snob, ne u Monte Karlu si…

 Ne kritikujem, samo objašnjavam moć.

Na putu ka vrhu, gde nas čeka čuveni kazino i jedan od najpoznatijih hotela du Paris, poželele smo Mišel i ja sladoled na engleskom.

 Dobile smo pogled negostoljubiv.

Šta ovo znači?

Nije vam mesto ovde, ili možete li pitati na francuskom.

Nastavljamo ka našem hotelu, bez pomoći ljubaznih gradjana, koji će nam ljubaznošću pomoći.

Još jednom primer surovosti i moći kapitalizma…

Da li ga želiš?

Idemo dalje i više. Ostavljamo kofere i idemo ka kazinu i hotelu – centru prestiža i glamura.

Stepenicama idem dalje, gde su nanizane jahte, kao savršene pazle. Sve je prosto savršeno.  Na tako malom prostoru, more, jahte, priroda, miris, klima, cveće, drveće. I odjednom kraljevsko prostranstvo, neverovatne arhitekture.. Stepenice i ja kao Grejs Keli ili princeza Šarlin.

Božanstveno savršenstvo.

Puštam sebe samo da uživam u danu, prizoru jedne istorije kraljevstva, dostupnog i za nas male, obične ljude.

Kako bi bilo lepo ovde živeti na samo nekoliko dana…

Prespavaću noć u skupom Monte Karlu.

Biću deo skupog i bogatog sveta, makar na dan i noć. Živeću samo na tren i produžiću prisutnost tog trenutka..

 Noć i dan u Monte Karlu u duhu prestiža  mirisa mora…

Da li je skupo i da li vredi?

Iskusite I probajte…

Do sledećeg petka

Vaša Mišel

9

post a comment