Prvi put dodir neba, vazduha, prostora koji je  iznad nas.

 Sad sam deo neba. Osetila sam brzinu i moć prolaznosti trenutka.

Letim i krećem se.  Neponovljiv i jedinstven doživljaj…

Vetar i brzina, menjaju  oblik mog lica, kao da ga neko žvaće.

Ovo je  avantura života, kratka, toliko da je se pomalo i ne sećam.

 Avion, pad, zemlja, nikog ne vidiš, a letiš.

 Sve ide prebzo. Padobran se otvara, diže te uvis, i brzina prosto staje, a uživanje i trenutak počinju.

Spuštam jedan kraj padobrana i vladam njime. Vrtim  se u krug.

Okretanja kroz nebo. Svuda je plavo prostranstvo, a daleko dole zemlja, trava, suncokreti. Leto, neponovljivo…

SVE je  prebrzo, trenutak, i brže, dah i brže.

Toliko brzo da ga se ne sećaš. Kao san koji se gubi i nestaje,

kao brzina zemlje kojoj se približavaš

i shvataš da slećeš

i da će doći dodir sa zemljom i relnošću..

Gore  sve se brže dešava.

Posle skoka i nebo mi je blizu.

20

post a comment