Kako je lepo biti slobodan od sebe samog, od želja, moranja i trebanja…

Čuti svoje disanje i srce. Sam u slobodi svog bivstvovanja. Oguljen od materjalnog, lažnog i

izmišljenog. Biti ono što jesi,  u sopstvenoj spoznaji  koju čini tvoj dah,  treptaj srca i duše.

Osetiti je samo na kratko. …i tišina…

Kao kad se popneš na neki teško osvojiv vrh, koji su  osvojili samo posebni. Izabran da budeš

deo nečega što mnogi nece i ne mogu dosegnuti… A onda pomalo budeš tužan, jer si na vrhu

često sam. Duša i ti u jednom i gledaš svet.  Ideš dalje, i iznova tražiš to nešto, što te goni da

budeš bolji i ostaneš svoj, veran sebi…..Put duhovnosti je put duše. Ona je uvek tu i kad je

najteže..Ona vas sluša, plače kad je teško, diže kad padnemo.