SICILIJA

 Grli me i privija u svoje vinograde, maslinjake, pistaće i bademe. Otvara mi nežno i polako dušu.

Najveće ostrvo na Mediteranu..

Snaga i moć ostrva ogleda se u pogledu na gore, ka planini, vrhu, vulkanu, Etna, koja ispušta kontinuirani dim i nekako kao da nam se javlja i maše, tu sam, ne zaboravite..

Čim sletiš u Kataniju, pogledaš oko sebe, Etna te gleda i dimi se. Pravi oblake i kreira vreme, pokazujući svoju neprikosnovenu moć.

ETNA

Čaroliju šalje svojim kraterima, vetrom ih nosi i polako ulazi u svaku poru kože.

Snaga mora, njegovih talasa i struja me nose, ali nežno. Ljuljaju me i opet zavode. Sunce me miluje i greje. Kao okupana ljubavlju, dodirom prirode u svakom njenom segmentu delovanja. Kroz toplotu zemlje, dodirom Etne, preko mora i sunca, okupana vetrom Sicilije.

Snaga moći me osvaja,  predajem joj se i čekam novi dodir, novi znak.

Prva, na mom putu osvajanja Sicilije, bila je Etna.

Naravno, idemo do vrha.

Krenuli smo autobusom kroz vinograde, maslinjake do granice gde nestaje vegetacija 1800m. Još malo smo putovali autobusom do 1900m, a onda individualno žičarom do 2500m, pa džipovima do visinu od 2900m.. Sa vodičem stižemo do ugašenih kratera.

Iznajmili smo posebne cipele, kojima šetamo po zemlji,  gde je nekad prošla užarena lava.

Vetar nam svojom hladnoćom odvlači misli, da se nalazimo na vrhu nekog od ugašenih kratera. Prostranstvo je svuda oko nas.

Priroda po ko zna koji put mi pokazuje svoju moć i veličinu. Sa vrha  pokušavam da snimim neuhvatljiv prizor prirode.

Tvrdoglavo snimam, slikam raznim tehnikama, kako bih podelila ovaj neverovatni momenat.

Moć trenutka ispleten prirodom, dok izlazi dim iz rupa  zemlje.

Hrabro pružam ruku ka izvoru. Topla zemlja me dodiruje i čini me posebnom, što sam se popela, izdržala hladnoću vetra, lomila noge po ostacima sada kao nekog uglja po kome hodaš..

Svi smo uzbuđeni.

Adrenalin prkosi razređenom vazduhu. Još jedan osvojen vrh za moju Mišel..

Prilikom spuštanja strmim liticama ugašenih kratera, imam bliski susret sa bumbarom.

Šta će on na vrhu Etne. Ovde nema vegetacije.. Mirno ga posmatram, kako staje na moju plavu haljinu, koja liči na cveće.

Obraćam se strancima da mi pomognu. Govorim, pokazujem insekta, ali ništa ne rade, samo me čudno gledaju..

 Sama, smireno čekam da me bumbar napusti. Ne vidim ga, polako se spuštam..

Kasnije sam saznala da bumbar ne napada, samo stršljen. Ali sta će bumbar na Etni…

 I polako  ispunjeni napuštamo Etnu, koja nam je dozvolila da joj priđemo i dodirnemo.. Hvala joj.

Bogatija sam za još jedan dodir sa prirodom..

Srećna silazim među ljude i svakodnevicu..

Etna,  kao neki duh skriven u oblaku, svojom te senkom pomalo plaši, ali i hipnotiše da ga slediš i slušaš..

Očarana prizorom lepote prirode, gledam sva zelena brda, te vinograde, maslinjake, polja pomorandži, pistaća i badema. Bože, koje je ovo bogatstvo, želim da ga upijem, svojim telom, kožom, svakom ćelijom.

 Što ga više stežem, ono mi izmiče. Lepota se opire. Ne mozeš je uhvatiti, samo joj se prepusti. Tvrdoglavo sam želela da je jednim delom uhvatim. Ljudsko prokletstvo je da uvek želimo nešto uzeti samo za sebe. Ne ide, opusti se i prepusti, diši i uživaj u prizoru.

Slikaj ga, ali ga fotografija ne hvata. Sve probam video, fali deo.. Uvek jos nešto se ne vidi, ne oseca. Pišem da Vam ga prenesem, ali se osećam kao neko malo dete, što bi da zgrabi talas, oblak na nebu. Sve je to neuhvatljivo.

Sedi, opusti se i prepusti oblacima i talasima Sicilije da te vode, nose i zavode svojom čarolijom.

 I takva je Sicilija prelepa, neuhvtljiva, svoja, pomalo divlja i drska, prkosi.

Užasno inspirativna, na čudan način me zavodi i uvlači u neku igru meni kao poznatu, ali u stvari nepoznatu.

Čudno se osećam, kao da se zaljubljujem u nesto neopipljivo, neuhvatljivo, nestvarno..

Racio traži odgovore, ali odgovora nema.

To je Etna, čaroliju šalje svojim kraterima, vetrom ih nosi i polako ulazi u svaku poru kože.

Snaga mora, njegovih talasa i struja me nose, ali nežno. Ljuljaju me i opet zavode. Sunce me miluje i greje. Kao okupana ljubavlju, dodirom prirode u svakom njenom segmentu delovanja. Kroz toplotu zemlje, dodirom Etne, preko mora i sunca, okupana vetrom Sicilije. Snaga moći me osvaja,  predajem joj se i čekam novi dodir, novi znak.

Sunce, more, vetar, svako je pružao ruke ka meni i pravio svoju čaroliju. Dok mi je vetar mrsio kosu, sunce me je milovalo, a more svojim talasima zapljuskivalo. Osećala sam se posebnom, najlepšom.

 Hodala sam i zavodila nevidljivog čarobnjaka Sicilije, da što duže budem glavna, vođena lepotom strasti.

 Kao kraljica u nekom snu, talasi su me nosili i vraćali u detinjstvo, u vrisku novog talasa, prevrtanja i skakanja ka novom i većem.

Oblaci su bili odmah iznad mora. Gledali su me, a i ja njih. Kao stranci koji su se negde davno sreli, gledali smo se i merkali. Hoće li neko, nekom prići ili ćemo odćutati sve… Vetar je duvao, a sunce je polako nestajalo iza Etne, dok se dim dizao visoko u nebo.

20

post a comment