Grad u kojem je ispisana ljudska istorija, a slobodu vere puška čuva.

Energija vekova, susret vera, trepere kroz moje telo.

Poklonimo se svetim mestima.

Svi smo mi pastiri života vođeni verom u Boga. Dok hodam božijim putevima, pitam se zašto

Izrael zovu Svetom zemljom.

Na putu mog hadžiluka našao se prvo Vitlejm, mesto rođenja Isusa Hrista. Pećina i jasla,

gledam, dišem, ljubim.  Duboko sam zamišljena u snagu vere, dok me miris tamjana i sveca

vodi da vidim rođenje…

Gledam sve ove ljude oko sebe, koji su iz istog razloga tu. Monasi čitaju Jevanđelja, liturgija

teče na grčkom jeziku. Ljudi se mole, miris se širi. Sve duše se spajaju i dišu ko jedan, u maloj

pećini Isusovog rođenja..

Sve nas spaja vera i ljubav prema Bogu..

Sva tela dišu i izgovaraju Oče naš..

i pričest se dešava.

Snaga vere od svetinje do svetinje, iz manastira  do manastira, uz blagoslov postaje sve jača.

Moć i snagu koju vera  pruža, granice ruši i širi osećaj božanski. Daje mir i blagostanje,

duševnu nirvanu.

Duše koje idu ulicom Bola, a u ruci čvrsto i ponosno nose svaka svoj krst, kao svoj mač.

Neopisivo je rečima. Može se osetiti srcem, jedinstvom vere i ponosom, što si deo naroda koji

korača Isusovom stazom. Ljubav prema bogu, svuda je kao oblak, kao vazduh. Svi postajemo

deo božanstvene energije koja spaja i grli ljubav gospodnja.

Neponovljiv je osećaj i dobijen odgovor što je Izrael Sveta zemlja.

Svaki kamen, svaka maslina ima deo istorije, svetinje. Nije ni čudo što su svi želeli da je pokore,

da bude samo njihova.

Svetinja se ne da ni sili, ni moći, nosi svoja pravila, a to je ljubav.

Što je više daješ, više ćeš je dobiti. Zato kažu ljubi bližnjega svoga, imaj veru i strpljenje, a Bog

će sve urediti.

S verom u Boga granica ne postoji.