Priča o tajlandskim ostrvima je počela nešto kao glavna junakinja filma Krokodil Dandija. Preletela sam sa 7 aviona,  pet nekih brzih čamaca, gondola, trajekata dok sam stigla po kiši i mačkom sa ogrlicom do prvog ostrva… Sletevši, uzela sam kombi-taksi, koji me je vodio negde, gde presedam u brod do ostrva, pa u rizort. Vozač me je skoro izbacio i rekao “Sve kod nje…” I tako, dok sitna kiša kvari moju frizuru, negde sam gde mi gugla nije rekla da ću biti. Tražim pomoć i neprekidno pričam gde želim stići… Da li me razumete? Svi su opušteni i samo što mi ne kažu “Opusti se”. Obraća mi se glavna službenica sa pozdravom “da, šefe…” Počinjem da se smejem, je l’ stvarno tako zvučim…? “Moje ime je Oi.” Mišel je pita, ima li njeno ime neko značenje.. Ne i nastavlja.. Daje nam papir do krajnje destinacije.. Ja opet kao frik kontrol da li ste sigurni.. Oi me se ljubazno nasmeja shvati da sam pomalo bolesna i dade mi svoj tel.. u slučaju problema da je pozovem.. Nasmeja se i ja i upoznah sebe u ovoj situaciji.. i gde sad pitasmo, samo pravo..

Krenuh zelele patike, roze haljina i junakinja Krokodila Dandija nastavlja.. Stigosmo na neku kao stanicu za naš neki brodić, koji nas vodi negde.. Čekam neko vreme da krenemo, mi bele, ja plava, čudno izgledamo medju tim Azijatima i tu je mačka sa ogrlicom koja isto nešto čeka.. Kiša pojačava svoje dejstvo.. Dok čekam 11h i neki moj brod, posmatram pristigle turiste, koji svoje rance ubacuju u vreče, kako bi ijh zaštotili od kiše.. Pomalo se pitam, da li čamac koji stiže ima zaklon od kiše? I tako potpuno izmeštena iz zone komfora, posmatram sebe, moju snalažljivost, prilagodljivost i spremnost za nešto potpuno neplanirano.. Stiže čamac nalik gondoli u Veneciji sa nekim motorom kao na priduženi štap zakačeni.. Mali i mršavi Tajlandjanin vlada motorom i čamcem, dok kiša pada  i kvasi naše stvari.. Guramo kofer po platformi od pontona. Koferi zapinju, snaga tolerancije kišom hladjena  i negde i opet stižemo.. Neka druga Oi lepi nam nalepnicu i kaže da brzi brod stiže u 12h.. Tajlandska ostrva su svuda oko nas, kiša i oblaci.. Proći će… Stiže brzi brod i mi se ukrcavamo.. Pun je brod nas turista belih i posada od nekoliko Tajlandjana  žilavo zgodnih.  Takvi su i Jamajčani brzi, okreretni, kao pume.. Ubacujiu kofere i brzi brod, baš brzo kreće.. Talasi su veliki, kiša pada sve jače.. I sve brže kapetan vozi, i talasi su sve jače.. Prepuštam svoje telo moru i brodu ono me nosi na krilima talsa i mojih misli.. Dok sam ja opuštena u dodiru sa prirodom, postoje ljudi koji se plaše i grče u strahu.. Blagog lica ih gledam i mislima im govorim opustite se i prepustite prirodi i kiši da spere terete života.. Ali strah im se pojačava, kao i vetar i more i talasi.. Pusti ih govorim sebi, moraju sami.. Tajlandjani kao mačke zatežu ceradu, kanape, pomerene od snage mora.. Trenutak mora, kiśe ostavlja po mom licu trag. I tako, brzo stižem do neke nove luke, gde ćemo čekati neki novi brod.. Kiša je stala, neki novi ljudi nam se obraćaju i govore uskoro stiže naš brod do hotela.. Konačno, ali to traje. I konačno napravi se mesto i za našu tajlandsku gondolu, koja pridje i ukrcasmo se celih nas četvoro.. Spretni Tajlandjanin manevrisao je motorom kao na nekom dugom štapu.. Uživali smo u moru, stenama, hotelima po obalama.. Koji je naš? Nema nigde pristaništa za našu gondolu.. Kad stižem, već se odužilo.. I evo ga pribižavao se obali.. Nema pristaništa, mostića, gde ćemo.. Neki ljudi, osoblje čeka nas na obali.. Kako ćemo do njih? Čamac se zaustavlja u nekom plićaku, pa bar do kolena.. Krokodil Dandi se nastavlja.. Osoblje uzima naše kofere.. Izuvam patike, dižem haljinu i stepenicama silazim u more.. Ovakav silazak i ulazak u rizort nisam do sad imala.. Kočam morem sa patikama iznad glave..Zona komfora je ostala kući, opreznost i smelost nastupaju.. Sa osmehom koračam, osvajam ostrvo Phi Phi.. Osoblje sa naklonom  i osmehom me dočekuje na rajsko ostrvo, gde leptiri i laste lete oko mene, jasmin mirisom me opija, a orao me letom i krilima zavodi.

Jasmin leptir i orao

Vetar raja i džungle. Marko Polo i Lepota prirode  prenosila se na moje lice.. Čitala sam slike neba koje mi je moja sloboda pisala. Prožimao me je trenutak duhovnosti. Tišina, mir rajske prirode su me nosli na krilim leptira, i male lastavice.. Gore visoko,  leteo je on, orao. Raširenih krila, nosio je moć slobode, pokazivao svoj snagu. Zavodio me je . Ja sam ga gledala kao dete, nevino.. On mi i pokazivao snagu krila slobode, zamah slobode vetra krila. Gledala sam ga. Opčinjena, poželela sam i poletela sa njim.. Letimo visoko, visoko, a onda snažno idemo niže, brzo strahovito brzo i onda na krilima lebdimo u prizoru slobode rajskog neba i mora ispod nas.

Priroda me je grlila svojim mirisima., zvucima, bila sam počastni gost.. Svuda oko mene na putu moje duhovnosti bio je i on beli cvet.. Osvajao me je savršenom lepotom  i dozivao me da ga dodirnem i pomirišem.. Miris me je osvajao i slao u sećanja na neka mesta gde sam ga već bila osetila .Bilo je to u hramu Vaskrsenja Isusa u Jerusalimu na pričesti posle Blagodetnog ognja.. Jasmin,  cvet sa mnogo simbolike značenja, sreće, ljubavi, čistoće, odanosti bogatstva.. Na Tajlandu simbol belog jasmina je simbol čiste majčinske ljubavi.. Na persiskom jeziku značenje Božiji dar.. Miris daje mir, spokoj i blagostanje i stavih ga na uho da zajedno dožvimo budnost i mir lepote prirode i ovog ovozemaljskog raja.

Hvala ti, što si me nečujno primila u svoj dom.. Zahvalna sam na vetru, šumi, cveću i pticama. Svi mi se javljaju i prihvataju. Na trenutak sam nevidljiva, deo prostranstva, nečujna.. Ne pitaj,  samo se opusti i prihvati šta nebo, sunce, vetar nosi u prirodi se, ona te voli. Opusti se i prepusti.. Dišemo duboko, ponirem u svoje zaključane sobe, otvaram vrata i prozore.. Udji vetre i ti lastavice i u moj dom, dugo sam bila odsutna i zaključana. Danas otvaram svoje srce, dušu i puštam trenutak i duhovnosti da me okupaju i prosvetle štapićem čarobnjaka na krilima kosmičke svetlosti.

Evo ga i leptir, šarenih krila me vodi i kao lepotica iz bajke nečujno ga gledam i snimam, a on se igra krilima i biljkama u ovom savršenom raju.. Kao simbol neuhvatljive sreće lete je oko mene i ispunjavao me spontanom radošću i lakoćom. Vrtela sam se ukrug sa jasminom i leptirom dok su me orao i lastavica gledali u mojoj kreativnoj slobodi kako zračim u trenutku bezvremenosti..

1

post a comment