Svako ima svoju granicu.

Granicu pristojnosti, morala, želja, potreba, komfora.

Godinama je stalno pomeram.

Prvo u oblačenju,

uvek idem jedan korak dalje od sebe – da izadjem iz zone sigurnosti.

Obući nešto što nisi ti ili uraditi  nesto, u stvari je test, kako ćes se snaći .

Ograničenja i granice u svemu nas drže pod nekom kontrolom, da ne pogrešimo i skrenemo s pravog puta. A  da li je on uopšte nas i pravi.

Preći granicu, da li smemo…

Hrabrost ili strah, sestre bliznakinje, da li si dovoljno hrabar da pobedš strah od nepoznatog i zakoračiš u nešto sto ne poznaješ, čiji jezik ne govoriš, i pravila ne poznaješ.

Svi smo tako različiti, a tražimo slično i dovoljno privlačno, a različito da nije dosadno.