Neko nam je život dao da ga živimo najbolje što možemo. Žrtve i trplenje po svaku cenu nisu sigurnost za uspeh. Možda, ako ih mudro zaobiđemo, postignemo mnogo veću sreću i uspeh.. Najbitnije je upoznati sebe i imati mere, -
Sunce, zemlja, nebo, mir i tišina.. Nepregledno prostranstvo pogledom nemerljivo. Brzina vetra sa brzinom skija, udar sunca mešaju se po mome licu, dok sloboda obuzima prostranstvo…. Juriš stazom, dok vetar juri tebe, a sunce obasjava dolinu koju osvajaš.. Dok postajemo jedno, mešamo se priroda i
Jutro, tišina, miris čaja i pokošene trave, ptičice negde u daljni…. Sunce, koje se budi i mazi oblake… Zagrljaj, novi početak, snaga za novi dan. Da bude lepši i lakši od onog juče.. Dobro jutro…
Duboko sakrivena I zatrpana dnevnom rutinom i tuđom glupošću. Strahom od nepoznatog guramo je duboko do stanja depresije i anksioznosti. Bežimo od nje, misleći da je bekstvo izvodljivo. Pogledajmo se u ogledalo. Oslobodimo je kao zarobljenu pticu iz kavezu, koja Vam peva, ne
Svako ima svoju granicu. Granicu pristojnosti, morala, želja, potreba, komfora. Godinama je stalno pomeram. Prvo u oblačenju, uvek idem jedan korak dalje od sebe - da izadjem iz zone sigurnosti. Obući nešto što nisi ti ili uraditi nesto, u stvari je test, kako ćes se
Uhvati trenutak…I zavrti se u krugu života, sreće, ljubavi i čarolije. Pusti ga da traje i vrtí se, dok ne stane vrteška snova. A onda poželi želju, i trči… Ostvari je lakim koracima, punim strpljenja i ljubavi…