Moraš ga posetiti. videti, osetiti, ako je moguće živeti, bar malo…
Kruna i kraljica, monarhija i premijer, organizaciono savršenstvo. Prvi utisak, jednostavno sve
je tačno, besprekorno i funkcioniše. Lakoća stizanja svuda.

Mesto u metrou, muškarci u odelima, sa patikama, deca sa markerima..Gledaš ih i vrtiš se u krug. Da li je ovo moguće?

Ako nemate kartu za autobus, novac, ne možete ući.

Surovost kapitalizma, koju samo ja vidim, svi drugi su to prihvatili, ali sve zato funkcioniše. Sve
je uređeno, bez greške. Ljudi su jako ljubazni i predusretljivi.

Crveni autobusi i telefonske govornice, tradicija. Jedina u svetu zemlja gde je umetnost u
muzejima svima dostupna i besplatna. Sredom možes stati u red ispred Parlamenta i postaviti
pitanje premijeru. Westminster, Abbey katedrala, neverovatno zdanje..

Dugo sam čekala u redu da uđem, ali vredelo je. Nešto neverovatno je i katedrala. Obuzima te
znatiželja. Nekako, dok slušaš istoriju Engleske i gledaš te kraljeve po zidovima, istorija te
uzima i postaješ deo tog vremena. Osećaj je neverovatan i neponovljiv. Vode vas vekovi,
dinastije, prostorije i sama katedrala u dubine i neko drugo vreme.Tu osećate moć kraljevine i
monarhije Engleske.. U nekom posebnom čudu, pomalo omađijana. Izlazim hodnicima, koji su
zabranjeni za slikanje, koji daju posebnu čar svemu.

Prvi put vidiš, osetiš, a ne mozeš da snimiš i fotografišeš. Čutim, sumiram i nekako opet nepripremljena na ovako nešto, ostajem u čudu i lepoti kraljevstva, moći vekova i krune, velike i moćne Engleske.

Katedrala Sv. Pavla stamena, moćna, dok s druge strane Temze nalazi se centar Londona,
biznisa, berze i finasijskog tržišta..
Dok se vozimo Temzom, prolaze vekovi, znamenitosti i ljudi. Prolazi život s nama ili bez nas.
Što pre shvatimo, učinićemo svaki besmisao smislenim..
London je dostojanstveni džentlmen u mantilu sa kišobranom u ruci, uvek spreman da
ti pritekne u pomoć..