Želi da vidi Monmartr i ceo Pariz na dlanu. Korača uzbrdo, strmim ulicama.

Pogled se pruža na ceo grad,  a telefon ne hvata prizor.

Duboko diše, zaustavlja dah. Trenutak  da ostane u njoj, i živi – bar na kratko.

Ćuti i srećna i tužna, svesna da se on  više neće ponoviti. Diše i gleda da ga zauvek zapamti…..

Širi visoko ruke i viče da želi ostati ovde, zauvek, i biti deo čarolije Pariza.

16

post a comment