Godinama sam potajno želela da naučim korake tanga..Gledajući dvoje kako u istom ritmu plešu, tu igru strasti dva tela.. Poželela sam da ga plešem, ali je opet strah pobedio želju i odvojio me od sanjanih snova.. A onda je u jednom trenutku hrabrost savladala strah i ja krenuh na časove tanga.. Nepoznati prostor, ljudi, ja i kreću svetlo, muzika i ljubav..

Opet ta mala Mišel izašla je i krenula, a ja joj držim strah.. Prvo šta ćete naučiti na času tanga je držanje tela. Stopala moraju pratiti torzo koji ih vodi.. Dok tango odjekuje prostorom, svuda su okolo ogledala naših silueti, koje same sebe vode, našom plesačicom vodjeni.. Učimo da se krećemo, uskladjujemo korake i držanje da se ne opiremo i saplićemo glavom vodjeni..

Nije lako pokoriti glavu i pustiti čulma da vas vode. Nešto kao Mišel i ja.. Vodimo se i saplićemo voljom pokornosti glave, gde se telo savija. Sad je suprotno, muzika vodi naše telo, a glava se prepušta. Idemo koračamo, napred, napred i opet, pa idemo nazad, nazad i stani.. Glava viče: “stani, prestani, beži”, ali ne, hrabrost sad vlada.. Celoga časa držali smo ruke u vazduhu, kičmu pravo, a telo blago savijeno ka napred.

Tango je dugo tu noć u meni plesao, a ja očarana muzikom i čarolijom plesala sam po kući sa ljubavlju u srcu.
Prvi čas nagoveštavao je da će na drugom času telo biti vodjeno ne glavom, nego sluhom dodira.. Muzika je krenula ruke smo pružili jedno ka drugom, tela su se savila i stopala su krenula, dok su štikle odzvanjale ritmom muzike.. Mišel se kretala muzikom vodjena, dok sam ja vodjena životom i glavom zaustavljala ritam i prekidala tok. Ućiteljica je zaustavila muziku i
ples i izgovorila čarobnu istinu. Dozvoli da budeš vodjena!